En Bronte

„Njihovi plitki umovi ne primaju velike ideje, a njihove prazne glave oduševljavaju se beznačajnostima koje ne bi uzbudile bolje opremljenu lobanju; i njihov jedini izbor za ovakve razgovore jeste da utonu u kaljugu ogovaranja, što im je glavno uživanje.“

Ne mogu da uživam u muziciranju jer nema ko da me sluša. Ne mogu da uživam u šetnjama jer nemam koga da sretnem. Ne mogu da uživam u knjigama jer nemaju moći da prikuju moju pažnju; na mene toliko naviru uspomene iz proteklih nekoliko nedelja da ne mogu da ih pratim. Crtanje mi najbolje odgovara, jer mogu da crtam i da mislim u isto vreme; i ako moje radove sada ne može da vidi niko sem mene i onih kojima do njih nije stalo, može ih neko svakako videti kasnije.

„To uopšte nije nikakav argument. Možda je vrlo tačno, i nadam se da jeste, da ima vrlo malo muškaraca koje bi izabrala da se udaš za njih. Zaista se ne sme pretpostaviti da bi poželela da se udaš ma za koga dok te ne zaprosi; devojačka osećanja ne treba nikad da se steknu netražena. A kad se traže – kad je tvrđava srca dobro opsednuta, ona je sklona da se preda brže nego što je sopstvenica svesna, i često protiv njenog zdravog rasuđivanja, i u suprotnosti sa svim njenim unapred stvorenim idejama o tome šta može voleti, ukoliko nije krajnje oprezna i razborita.

„Jer, draga moja, lepota je svojstvo koje je, pored novca, obično najprivlačnije za najgoru vrstu ljudi; i prema tome, verovatno je da će navući mnoge nevolje onome ko je poseduje.“

„Nemoj se hvaliti, nego ostani budna. Stražari pred svojim očima i ušima kao pred ulazima u srce, i pred svojim usnama kao pred izlazom, da te ne izdaju u trenutku neopreznosti. Primaj hladno i ravnodušno svaku pažnju dok se ne uveriš u vrednost prosca i dok je valjano ne razmotriš; i neka tvoja osećanja počivaju na potvrdi. Najpre prouči, onda potvrdi, onda zavoli. Neka tvoje oči budu slepe za sve spoljne privlačnosti, tvoje uši gluve za sve čari laskanja i površnog razgovora.

„Ako ti ona daje svoje srce, moraš ga uzeti sa zahvalnošću i dobro s njim postupati, a ne da ga cepaš i da joj se smeješ u lice što ne može da ga istrgne.“

Imajte više poverenja u moje reči nego u svoja sadašnja osećanja, i kroz nekoliko godina videćete da sam bila u pravu.

„Žao mi je što je tata nevaljao, jer ne želim da ide u pakao“, reče on i briznu u plač.

tako da je bila, i još uvek jeste, jedna od najsrećnijih žena u Engleskoj.

Majka se trudila da me ubedi da sam sposoban za velike podvige; ali otac, koji je mislio da je slavoljublje najsigurniji put ka propasti, a promena samo druga reč za uništenje, nije hteo da čuje ni za kakve planove o poboljšanju, bilo mog položaja, bilo položaja mojih bližnjih.