Marta Bek

Kada doživite jedinstvo namere, fascinacije i svrhe, živite kao lovački pas koji prati miris, radosno obavljajući ono što u tom trenutku smatra da je najispravnije.

Kada razmišljamo o nečemu što je za nas duboko istinito, kada to čujemo ili razumemo, naš unutrašnji učitelj se uzdiže u nama, kao neki izvanredan, jasan odjek. Kada dokučimo istinu – bilo koju, od ispravnog rešenja nekog matematičkog problema do sposobnosti za ljubav – svi naši putevi saznanja se usklađuju. Prepoznajemo taj sklad kao naše idealno stanje postojanja. Osećamo se spokojno, vedro, smireno. To osećanje je unutrašnji učitelj koji odobrava ono što činimo.

Kant je smatrao da naši umovi stvaraju sva naša iskustva, u­ključujući prostor i vreme. Tamo negde možda postoji stvarnost, ali mi možemo da je doživimo samo kroz filter vlastite subjektivne percepciije, što znači da niko nikada ne može da zna šta je apsolutna istina.

Bol izazivaju razni događaji, dok je patnja rezultat načina na koji se suočavamo sa događajima – kako se postavljamo prema njima i, naročito, šta mislimo o njima. Kao što je Epiktet napisao u drugom veku: „Ljude ne uznemirava ono što im se događa, već njihove misli o tome što im se događa.”

Dante skreće sa stranice i gleda pravo u svoju publiku – u vas, dok čitate ovo, u ovom trenutku. On se preselio u večnu sadašnjost. „Večno” ne znači nešto što traje dugo, već nešto što je vanvremensko. Zapamtite, Dante se poistovećuje sa svetlošću, a pri brzini svetlosti vreme više ne postoji. Foton može biti bilo gde, svuda, u svakom trenutku istorije.

Stanje integriteta podrazumeva da je nešto jedno, celo i nedeljivo.

„Bol je neizbežan. Patnja je stvar izbora.”

Od svih strategija i veština koje sam do sada savladala, najdelotvornije su one koje pomažu ljudima da shvate kada su napustili svoj duboki osećaj za istinu i počeli da slede neki drugi skup smernica. To razdvajanje od integriteta je gotovo uvek nesvesno. Ljudi koje poznajem, koji su to doživeli, nisu zli; zapravo, većina njih su izuzetno dragi ljudi. Svim silama se trude da slede svako propisano životno pravilo koje su naučili u svojim kulturnim okruženjima, što je fantastičan način da se vodi život, ukoliko želite da izgledate lepo, a osećate se loše.

Vaša potraga za identitetom počeće u „mračnoj šumi grešaka”, na mestu gde se osećamo izgubljeno, iscrpljeno, zabrinuto i nesigurno. To je Danteova metafora za neusklađenost ličnosti sa sredinom, koju većina nas doživljava. Na neki način – verovatno na svaki – svi osećamo da naši životi nisu onakvi kakvi bi trebalo da budu. Ne znamo kako smo toliko skrenuli sa puta, niti kako da pronađemo put izlaska iz konfuzije.

sledeća faza je Danteov slavni inferno – pakao. Prolazeći kroz njega, pronaći ćemo delove vaše ličnosti koji pate, – delove zarobljene u vašem unutrašnjem paklu – i osloboditi ih. Dleto koje ćete iskoristiti da raskinete lance je vaš osećaj za istinu. Shvatićete da vaša psihološka patnja uvek proizlazi iz unutrašnjih rascepa između onoga što misli vaš kulturom indoktrinirani um i onoga što duboko u sebi osećate. Put ka integritetu će vam pomoći da iscelite te rezove. Počećete da osećate punoću integriteta sopstvenog bića, intenzivnije no ikada pre. Olakšanje će, najverovatnije, biti opipljivo i neposredno.