Citati
Inače, nikad nisam kupovala cveće. Biljke treba da rastu iz zemlje, a ne da ubrane služe za ukras. Ne mogu da shvatim zašto ljudi kupuju ubrano cveće. Stavljanje cveta u vazu nije ništa drugo nego sporo ubistvo.
Autorka ponovo opominje, nije slučajno smestila kraj romana u savremeno doba. Možda još imamo vremena. Možda još možemo da se opametimo
Godina 2007. Te godine Kolaps je dobio ime. CCD ‒ Colony Collapse Disorder.
Ali počelo je mnogo pre. Našla sam film o razvoju pčelarstva u prošlom veku. Posle Drugog svetskog rata gajenje pčela je procvetalo kao grana privrede u celom svetu. Samo u Sjedinjenim Državama bilo je 5,9 miliona kolonija. Ali brojevi su padali, i tamo i u ostatku sveta. Broj košnica se 1988. prepolovio. Pčele su izumirale na više mesta, u Sičuanu već osamdesetih godina. Ali tek kada je to zadesilo SAD ‒ toliko dramatično kao upravo 2006. i 2007, kada su pčelari doživeli masovna nestajanja iz više hiljada košnica tokom samo nekoliko nedelja ‒ tek tada je Kolaps dobio ime. Možda zato što se to desilo u SAD, u to vreme ništa nije bilo zaista veliko dok se ne desi u SAD. Masovno izumiranje u Kini nije zavredelo internacionalnu dijagnozu. Tako je tada bilo. Posle se sve obrnulo.
Mnogo je knjiga napisano o CCD-u. Prelistala sam ih, ali nisam našla jedinstvene odgovore. Bilo je neslaganja oko uzroka Kolapsa, jer nije bilo jednog određenog uzroka već mnogo. Prvo su se razmotrila otrovna sredstva za zaprašivanje. U Evropi su određeni pesticidi bili privremeno zabranjeni 2013. godine, a s vremenom i u ostatku sveta. Samo se u SAD nastavilo po starom. Pojedini naučnici smatrali su da otrovi utiču na unutrašnji navigacioni sistem pčela, onemogućavajući im da se vrate u košnicu. Otrovne materije uticale su na nervni sistem insekata, te su mnogi čvrsto verovali da one predstavljaju veliki deo uzroka izumiranja pčela. Govorilo se da se zabrana temelji na principu „bolje sprečiti nego lečiti”. Ali rezultati ispitivanja nisu bili dovoljno jasni. A posledice zabrane otrova bile bi prevelike. Štetočine bi uništile čitave useve i usledila bi nestašica hrane. Moderna poljoprivreda nije mogla opstati bez otrovnih materija. Zabrana pritom nije davala posebne rezultate, pčele su i dalje nestajale. Godine 2014. zaključeno je da Evropi nedostaje sedam milijardi pčela. Neki su tvrdili da otrov još utiče na pčele zato što ga je zemlja upila. Ali malo ko je slušao. Nakon probnog perioda zabrana je obustavljena.
Pesticidi nisu snosili svu krivicu. Varroa destructor ‒ sićušni parazit koji napada pčele takođe je bio uzrok. Ta grinja bi se zakačila za pčelinje telo kao velika lopta, ispijala limfu iz njega i širila virus koji bi se najčešće otkrio tek mnogo kasnije.
Tu su bile i ekstremne vremenske prilike. Klima u svetu se polako menjala. Od 2000.
Ali počelo je mnogo pre. Našla sam film o razvoju pčelarstva u prošlom veku. Posle Drugog svetskog rata gajenje pčela je procvetalo kao grana privrede u celom svetu. Samo u Sjedinjenim Državama bilo je 5,9 miliona kolonija. Ali brojevi su padali, i tamo i u ostatku sveta. Broj košnica se 1988. prepolovio. Pčele su izumirale na više mesta, u Sičuanu već osamdesetih godina. Ali tek kada je to zadesilo SAD ‒ toliko dramatično kao upravo 2006. i 2007, kada su pčelari doživeli masovna nestajanja iz više hiljada košnica tokom samo nekoliko nedelja ‒ tek tada je Kolaps dobio ime. Možda zato što se to desilo u SAD, u to vreme ništa nije bilo zaista veliko dok se ne desi u SAD. Masovno izumiranje u Kini nije zavredelo internacionalnu dijagnozu. Tako je tada bilo. Posle se sve obrnulo.
Mnogo je knjiga napisano o CCD-u. Prelistala sam ih, ali nisam našla jedinstvene odgovore. Bilo je neslaganja oko uzroka Kolapsa, jer nije bilo jednog određenog uzroka već mnogo. Prvo su se razmotrila otrovna sredstva za zaprašivanje. U Evropi su određeni pesticidi bili privremeno zabranjeni 2013. godine, a s vremenom i u ostatku sveta. Samo se u SAD nastavilo po starom. Pojedini naučnici smatrali su da otrovi utiču na unutrašnji navigacioni sistem pčela, onemogućavajući im da se vrate u košnicu. Otrovne materije uticale su na nervni sistem insekata, te su mnogi čvrsto verovali da one predstavljaju veliki deo uzroka izumiranja pčela. Govorilo se da se zabrana temelji na principu „bolje sprečiti nego lečiti”. Ali rezultati ispitivanja nisu bili dovoljno jasni. A posledice zabrane otrova bile bi prevelike. Štetočine bi uništile čitave useve i usledila bi nestašica hrane. Moderna poljoprivreda nije mogla opstati bez otrovnih materija. Zabrana pritom nije davala posebne rezultate, pčele su i dalje nestajale. Godine 2014. zaključeno je da Evropi nedostaje sedam milijardi pčela. Neki su tvrdili da otrov još utiče na pčele zato što ga je zemlja upila. Ali malo ko je slušao. Nakon probnog perioda zabrana je obustavljena.
Pesticidi nisu snosili svu krivicu. Varroa destructor ‒ sićušni parazit koji napada pčele takođe je bio uzrok. Ta grinja bi se zakačila za pčelinje telo kao velika lopta, ispijala limfu iz njega i širila virus koji bi se najčešće otkrio tek mnogo kasnije.
Tu su bile i ekstremne vremenske prilike. Klima u svetu se polako menjala. Od 2000.
Dojmovi
fb2epub
Povucite i ispustite datoteke
(ne više od 5 odjednom)