Mladen Stevanović

У последње време га је мучила и мисао о томе да му је било потребно преко сто година живота да би се досетио неких питања.

Но, претпостављене успехе живот често претвара у сасвим опипљиве неуспехе.

Живот је велика школа, без малог или великог одмора, без распуста, непрекидна пракса кроз коју побијамо све оно што мислимо да знамо, чак и онда када нам је тај исти живот крив за све.

Проговорити или ћутати? У ћутању је истина, али у говору је власт. Имају ли право и други да знају оно што зна он?

Умеша ли се у нечији живот, има ли гаранција да је заиграо на страни доброг, та није он Бог?! Сме ли да прећути зло које наилази, сме ли да не помогне ако му је већ у знању да то може? Сме ли оно што се не сме?

Сећања су безвредна ако немаш с ким да их поделиш. Ако уз то још нису линеарна већ испрекидана, допуњена оним што је могло бити, а није, и кад им недостаје оно што се заиста десило, а чега је у сировој збиљи било, када делују као туђа, питаш се да ли је уопште потребно да их поделиш.

Човек је биће поређења, читавог живота нешто вага, одмерава, пребројава, доводи у везу и оно што је склоно повезивању и оно што је неспојиво, од како зна за себе, док год за себе зна. Једном мери, два пута мери, па и три пута мери, а онда сече, ако има храбрости, наравно. Деси се да не пресече, понекад буде претешко.

Време брзо пролази, колико брзо, то може да зна само човек који се нашао пред ултиматумом и избора нема.

То „још овај пут и никад више“ је било оно што ју је забрињавало. Како се то тачно човек располути па му оно што сасвим извесно зна и прихвата унапред нимало не засмета да осети баш оно против чега се свим силама бори? Зашто прихвата правила игре ако зна да ће свим силама покушавати да их промени?

Оболи ли то човек од нарочите врсте слепила које је у суштини тек само филтер са врло прецизно одређеном пропустљивошћу? Размишљања су ушла у зачарани круг интиме, у ком се нико не осећа добро.

Читав живот је само низ саплитања. Ово би требало негде да запишем, помисли. Није записао. Као што ни пре тога није ништа записивао, изузев оног што је морао. Мастило је гадан непријатељ.