Vivijan Ditmar

Pošto su mnogi od nas već vrlo rano naučili da su određena osećanja loša, ili nepoželjna, često ne možemo tek tako da ih proizvedemo. Neki kanali za nastanak osećanja već odavno su zapušeni, dok su drugi očigledno pogrešno povezani. To čini da, recimo, nešto interpretiramo kao pogrešno (nije kako treba), ali zbog toga ne nastaje bes, već tuga, strah ili stid.

Ako sam besna zbog prevrnute čaše mleka, to mi veoma malo koristi. Naposletku, nijedna sila na svetu ne može da vrati prosuto mleko nazad u čašu, koliko god ja bila besna.

Možemo da spoznamo da ono što nije kako treba nije sama beba, ili njeno ponašanje, već činjenica da o njoj moramo da brinemo udvoje ili čak sami – što neizbežno predstavlja preopterećenje.