Endru Morton

Kad odem u Palatu na baštensku zabavu ili na svečanu večeru, potpuno sam drugačija osoba. Ponašam se onako kako se od mene očekuje. U njihovom prisustvu ne mogu da mi nađu zamerku. Radim ono što očekuju. Ono što mi pričaju iza leđa me se ne tiče, ali kad se vratim ovamo i uveče ugasim svetlo, znam da sam dala sve od sebe.

Priređivala bih baštenske zabave za hendikepirane osobe u invalidskim kolicima – što smo i uradili uoči našeg venčanja – ljudi koji nikad nisu ni videli Bakingamsku palatu a kamoli bili na travnjaku. Ali nije dopušteno da se na travnjaku nađe mnogo invalidskih kolica odjednom jer ga to uništava.

Niko mi nikada nije rekao: „Odlično ste ovo uradili.“ Zato što sam uvek imala osmeh na licu, svi su mislili da se sjajno provodim. To je njihov izbor – srećniji su kad tako misle.

Dajana je pak mrzela „čudnu“ atmosferu samog Sandringama. Jednom prilikom je odbila da ide tamo. Besno se otimala i vrištala dok joj otac nije objasnio da bi bilo vrlo nekulturno ako se ne bi pridružila ostaloj deci. Da joj je iko rekao da će jednog dana postati član kraljevske porodice, pobegla bi koliko je noge nose.

Njen najveći luksuz u životu bio je da sedne da gleda televiziju i jede tost s pasuljem. „Tako zamišljam raj“, rekla mu je.

Ta billets-doux, strastvena, puna ljubavi i potisnute čežnje, ni kod mene ni kod mog izdavača nisu ostavile mesta sumnji da su Dajanina nagađanja tačna.

Ta billets-doux, strastvena, puna ljubavi i potisnute čežnje, ni kod mene ni kod mog izdavača nisu ostavile mesta sumnji da su Dajanina nagađanja tačna.

Dok sam pisao knjigu Dajana…, njeno svedočenje je sotto voce bilo usađeno u čitav tekst – ukratko, citirano od reči do reči ili preko posrednika.

Kako god gadno da se osećaš možeš da odglumiš zadivljujuću sreću. moja majka je stručnjak za to, a ja sam to pokupila od nje. Tako teraš vukove s vrata.“

Kako je Dajana godinama kasnije objasnila u svom čuvenom televizijskom intervjuu u BBC-jevoj emisiji Panorama: „Prijatelji s muževljeve strane nagoveštavali su da sam opet neuračunljiva, bolesna i da me treba smestiti u neku ustanovu dok mi se stanje ne popravi. Bezmalo su me se stideli.“