Karlo Roveli

gravitaciono polje nije raspršeno kroz prostor; gravitaciono polje jeste sam taj prostor. To je zamisao opšte relativnosti. Njutnov „prostor“ kroz koji se stvari kreću i „gravitaciono polje“ jedno su te isto.

Danac Nils Bor je bio pionir u njenom razvoju. Bor je bio taj koji je razumeo da energija elektrona u atomima može da poprimi samo određene vrednosti, kao energija svetlosti, i ono ključno da elektroni mogu samo da „skaču“ između dve atomske orbite sa određenim energijama, s tim da prilikom skoka emituju ili apsorbuju foton. To su čuveni „kvantni skokovi“.

Hajzenberg je zamislio da elektroni ne postoje uvek. Oni postoje samo kada ih neko ili nešto posmatra, ili još bolje, kada su u interakcji sa nečim drugim. Oni se materijalizuju na jednom mestu, sa verovatnoćom koja se može izračunati, kada se sudare sa nečim drugim. „Kvantni skokovi“ iz jedne orbite u drugu jedini su način da oni budu „stvarni“: elektron je skup skokova iz jedne interakcije u drugu. Kada ga ništa ne uznemirava, on se ne nalazi ni na jednom konkretnom mestu. Ne nalazi se zapravo ni na kakvom „mestu“.