Стеван Сремац

Синоћ сам ти долазија,

по азбашче пошетаја,

алов јаглак изгубија.

Ако ми га, драга, нађеш,

опери га, прати ми га

по чирака Спиридона! –

Опрала би, драго моје!

Ракли-сапун нестањује,

бистра вода преса’њује,

јаснол сунце на западу! –

Опери га, драга моја!

Твоје руке – ракли-сапун,

твоје очи – два кладенца,

твоје лице – јасно слунце!…

мислим, да није нигде лепша недеља него у селу

Да се нисмо којешта разговарали, не би се ни узели