Muharem Bazdulj

shvatio sam da je nečiji bog nekog drugom vrag, dok je nečiji vrag nekom drugom bog.

Nekad sam toliko voleo engleski da mi se činila savršeno razumnom ona ideja Brodskog da se na engleskom ne može lagati, a onda je engleski, i to baš u mojoj zemlji, postao esperanto svih muljatora i praznoglavaca.

Sada je nažalost kasno, previše je krvi palo i nema nikakve nade za to, pa je čak nekorisno i kontraproduktivno zamišljati neku varijantu toga, ali da bi bilo dobro, bilo bi.

je Dunja krenula u školu, to je počelo polako da se menja. Ne preko noći, postepeno, ali opet vidno. Ponekad bi mi prijalo da zaglavim, jednom u petnaest dana, recimo, bez radikalnog opijanja.

U skoro svemu se razlikuju, a opet su najbolji prijatelji. Zna to da bude tako u prijateljstvima što se začnu pre dvadesete. Posle se za prijateljstvo traže srodne duše.

Držim se drevne indijske mudrosti: „Vrši svoju dužnost nezainteresovano.“

Nije on zapravo u pravom smislu ni peder, i to mu je više etiketa, on je nekakva aseksualna žbljoha u kojoj nikad i nije bilo ničega, a onda je karijerizam sve to isisao

Nema više one štamparske boje, a uskoro neće biti ni štampe. Sve ode u bestelesnost, u virtuelnu stvarnost. Gasi se Gutenbergova galaksija, a nemamo još svemirskog broda da pređemo u neku novu.

bio na pragu četrdesetih, kad ti se u karakteru isprepliću najgore crte i mladosti i starosti,

da je bombardovanje Jugoslavije s proleća 1999. bio način da se jedinoj evropskoj zemlji koja se od nacizma oslobodila sama slomi kičma, i u psihološkom i u istorijskom i u svakom drugom kontekstu