Knjiga svih stvari

Bog je ćutao na svim jezicima. Anđeli su pokušavali da obrišu suze, ali su im se maramice toliko natopile da je čak i u pustinjama udarila kiša.

„To je dozlaboga dobra ideja. Znaš li čime otpočinje sreća? Prestankom straha.“

„To je dozlaboga dobra ideja. Znaš li čime otpočinje sreća? Prestankom straha.“

čime otpočinje sreća? Prestankom straha.“

„Nedelja je jedini dan koji kao kolica moraš da guraš ispred sebe“, zapisao je Tomas u Knjigu svih stvari. „Ostali dani se sami kotrljaju nizbrdo.“

Zemlja se zatrese a nebo zaustavi dah. Ptice u drveću zanemeše a vetar se sleže. Crkvena zvona se iznebuha oglasiše a tramvaji zaustaviše uz škripu.

Biću jednom srećan.

Anđeli na nebu pokrili su oči rukama i zajecali, jer tako uvek rade kad muškarac tuče svoju ženu. Duboka tuga spustila se na zemlju.

„Čovek koji tuče svoju ženu obeščašćuje samog sebe.“

Čekaj“, rekla je gospođa Van Amersfort i ustala. „Možda imam nešto za tebe.“ Okrenula se ka jednoj od polica. „Šta bi ti želeo da budeš kad porasteš?“, upitala je.

„Srećan“, odvratio je Tomas. „Biću jednom srećan.“