Trinaest

„Teško je objasniti. Hm, vidiš, pre nekoliko godina gledao sam taj neki film na kablovskoj. Horor o poznatim facama u njujorškom društvu. Možda je jedan bio advokat, a drugi đavo, ne znam. Ne sećam se tog dela. U svakom slučaju, sećam se jedne scene. Devojka se presvlačila u garderobi i osmehivala se prema kameri. Samo na sekundu, lice joj se izmenilo. Osmeh se pretvorio u... pa, kao u neko zlo keženje. Imala je oštre zube i đavolske oči. Drugi lik, glavna glumica - ona ne može da bude sigurna je li to videla ih ne, znaš? Pa, ja sam se osetio tako nekako. Video sam tog porotnika i, pa, njegovo lice se promenilo. Bilo je zastrašujuće. Kao mikroizraz... nečega. Nečega lošeg.”