Država

Nego tome i odnosu prema svojti nije kriva starost, Sokrate, nego ćud ljudi. Ako su oni uredni i skromni, i tegoba je starosti umerena; ako nisu, onda, Sokrate, takvu čoveku biva mučna i starost i mladost

Nego tome i odnosu prema svojti nije kriva starost, Sokrate, nego ćud ljudi. Ako su oni uredni i skromni, i tegoba je starosti umerena; ako nisu, onda, Sokrate, takvu čoveku biva mučna i starost i mladost

I tako se, Glaukone, priča spase i ne propade, i nas će spasiti, ako budemo nju slušali, i srećno ćemo preći rijeku Zaborava, i duše nećemo okaljati. Nego ako mene slušamo, držaćemo, da je duša besmrtna i da može podnositi sva zla, sva dobra, pa ćemo se uvek držati puta prema gore i pravednost ćemo razumno na svaki način vršiti, da budemo mili i sami sebi i bogovima, i dok smo ovde i kad budemo dobijali nagrade za pravednost, kao dobitnici, što naokolo nagrade kupe; da budemo srećni i ovde i na putovanju od hiljadu godina, koje smo pripovedali.

- Ako dakle cela duša sledi svoj filozofski deo te se ne buni protiv njega, onda svaki deo može i inače svoje raditi i pravedan biti, pa i uživati svaki naslade svoje i najbolje i po mogućnosti najistinitije.

- Radi toga dakle recimo najpre, da im i tri vrste ljudi:

filozofska, željna pobede, željna dobitka.

- Jedan dio beše, rekosmo, kojim čovek uči (selo uma); drugi, kojim se srdi (selo volje); a treći radi mnogoličnosti ne mogasmo nazvati jednim imenom njemu osobitim, nego mu dadosmo ime po onome, što u sebi kao najveće i najjače imađaše. Nazvali smo ga naime požudnošću radi žestine požuda za jelom, pićem, putenošću, za novcem i drugim, koliko je s time u svezi; zatim smo ga nazvali i lakomim na novac, jer se takve požude najviše novcima ispunjuju.

- Pravo je tako.

- Hajde mi dakle već sada i ti tako kaži, kao sudac, koji sudi u takmičenjima o svemu, ko je po tvome mišljenju prvi u sreći, i ko drugi, i ostale redom sudi, svu petoricu: čoveka kraljevskog, častoljubivog, iz vlade nekolicine, pučkoga, silničkoga.

-Pa lak je sud: ja ih sređujem kao hor - onako kako su nastupili, što se tiče vrline i zloće, kao i sreće i obrnuto.

-Da najmimo dakle glasnika ili da sam oglasim, da je sin Aristonov najboljeg i najpravednijeg za najblaženijeg proglasio, a taj da je onaj, koji je najkraljevskiji i kraljuje u sebi, a najgoreg i najnepravednijeg za najjadnijeg, a taj da je opet onaj koji je najsposobniji za tiranina, te je tiranin najviše sebi i državi?

- Oglasi.

-Pa pravo zahtevaš; i očigledno je svakome da od tiranske države nema jadnije, a od kraljevske srećnije.

- Dovršimo dakle najgoreg čoveka: koji je na javi takav, kakva smo promatrali da je u snu - to je taj.

- Svakako.

- A potpun tiranin, sretniče, postaje onda kad od prirode ili od načina života ili od oba postane pijanac, zaljubljenik i suludast.