Sa brezuljka Ciganskog imanja pogled se pruzao sve do mora. Tu se medju tamnim jelama, Majkl Rodzers prisetio svog davnog sna da ce sagraditi divnu kucu i upoznati devojku s kojom ce zauvek srecno ziveti. Pa ipak, dok se vracao, ucinilo mu se da se nad tom zemljom nadvija zloslutna senka. Bilo je to mesto gde su se desavale nesrece. Mozda nije trebalo olako da shvati upozozrenje mestana: “Tesko onom ko se bude petljao sa Ciganskim imanjem.” Nesto najbolje sto je Agata Kristi ikada napisala.
