Revolt: U rovovima globalne pobune

Svi ratovi počinju iz gluposti“, rekao je predsednik Džon F. Kenedi u govoru povodom Berlinske krize 1961. godine.

Glečeri se tope, vrste izumiru, koralni grebeni bele, nivo mora narasta, pustinje napreduju i šire se. U proteklih sto pedeset godina, polovina dragocenih površinskih slojeva tla u svetu je nestala, kao rezultat modernih metoda zemljoradnje; na onome što je preostalo uzgajamo devedeset pet odsto svetske hrane.

Premda protivnici napretka tvrde kako predstavljaju interese siromašnih ili srednje klase, stvarna namera im je mnogo radikalnija. Verski fundamentalisti i etnički nacionalisti, obično zakleti neprijateljji, imaju bar jedno zajedničko: eksploatišu probleme globalizovanog sveta da unište vrednosti koje je on omogućio.

Jedna konzervativna procena glasi da će do 2030. godine nestati najmanje 8,5 procenata radnih mesta u industrijskom sektoru, pošto će radnike zameniti roboti ili softver.

Ljudi na vlasti se sve više „ponašaju suprotno onome što nalažu razum i prosvećeni sopstveni interes“, kako glasi definicija gluposti Barbare Takman.

Detroit nije jedno od onih mesta koje je u devetnaestom veku stvorila zlatna groznica, gde je privreda počivala na rudnicima koji su se, pošto se iscrpe, zatvarali stvarajući avetinjske gradove. Takođe, ljudi se nisu odselili zbog zemljotresa, gladi ili rata. Odneo ih je promenjeni tok reke globalizacije, koja je umesto da teče s istoka na zapad potekla sa zapada prema istoku. Loša sreća koja je poterala ovaj grad simbol je brutalnog rušenja američkog sna.

Nacionalizam ima drugu karakteristiku. Naime, ne može dugo opstati u simbiozi s drugim idejama.

„Nacionalizam je glad za moći ublažena samozavaravanjem“, napisao je Džordž Orvel. „Iako su mu moć, pobeda, poraz, osveta povazdan na pameti, nacionalista je često pomalo nezainteresovan za ono što se dešava u stvarnom svetu. Stalo mu je samo da oseti da njegovoj jedinici ide bolje nego nekoj drugoj jedinici.“

Da bi se ovakav pristup s vremenom održao, a političari uspeli da opstanu i pored toga što posledice njihovih postupaka rečito kazuju da su nesposobni, ravnodušnost prema objektivnoj istini mora zahvatiti društvo kao celinu.

Kada devojčice počnu da stiču osnovno obrazovanje – to jest, šest godina školovanja
301
– to rezultuje opadanjem stope nataliteta od 40-80 procenata. Studija sprovedena u Nigeriji utvrdila je da svaka dodatna godina školovanja za devojke dovodi do prosečnog opadanja u iznosu od 0,26 za broj dece koji eventualno imaju.

Ekonomista Gari Beker izneo je pretpostavku da bi želju da se ima dete trebalo tretirati kao potražnju za robom, koja može imati svoju cenu.
304
Kad ekonomska vrednost obrazovanja poraste, prisutan je podsticaj za investiranje u valjano obrazovanje manjeg broja dece, umesto investiranja u malo školovanja većeg broja dece. Kada društvo pređe s poljoprivredne na industrijsku ekonomiju, postaje isplativije ulagati u kvalitet. Budući da se žene pridružuju redovima zaposlenih, rađanje dece košta dvostruko – naime, tu nije samo trošak njihovog podizanja nego i trošak u vidu novca koji bi žena zaradila za ono vreme koje, umesto toga, posvećuje svojoj deci.