Slučaj Vinča

Vera u Boga nikom nije donela štetu. Naučiće se redu i poštovanju. Odagnaće zlo iz duše. Jednog dana to može samo da im pomogne da budu bolji ljudi

Razumela je zbog čega je došao. Nije mu bila na umu izjava ljubavi i kako da je njih dvoje realizuju. Osećao je krivicu jer joj je toliko dugo upućivao osećanja, a sada je hteo da se iz svega izvuče. Bio mu je potreban njen oprost. Želeo je da iz njene sobe izađe umiren i spokojan. Ali ko ima prava da u drugom probudi ljubav, a onda da se u jednom trenutku samo povuče?
Nije želela da mu olakša. Bila je razočarana, ali nije želela to da pokaže. Ona je već napravila plan da po povratku sve prizna Draganu i brzo se vrati u Pariz Leonu. Ali sada se njen plan ispostavio kao iluzija.

On se nije poveravao nikom. U sebi je osećao dovoljno dubok, bistar i jak izvor snage koji ga je pokretao i davao smisao njegovom životu

– Noći su najrizičnije. Tada se svačije telo prirodno opusti, pa i bolesnikovo. A onda popušta i odbrana organizma od bolesti.

Žorž Mate je poslednji put sklopio oči 2010, u svojoj osamdestoj osmoj. Bilo je to 15. oktobra, baš na dan u kojem se dogodio akcident u „Vinči“.

– Ljudi, zar je moguće da nekom pokloniš koštanu srž, a onda mirno odeš kući i nikad više ga ne vidiš? – prekinuo je ćutnju Petar. – Čemu ratovi, atomska bomba i razaranja kad se ljudi, u stvari, vole? Kakav je to apsurd.

A opet, pita li ljubav za mesto prvog susreta? I zar se može roditi iz nečeg drugog do slučajnog, nepredviđenog i nenamernog susreta?

Petar je bio oniži i prosečne telesne građe. Uz to, proćelav i

ad se kroz život krećeš vertikalno, teško se penješ, a lako i bolno padaš. Medicina je kad promeniš smer kretanja pa ideš horizontalno, kroz ljude. Ljubomora je tada isključena. Misionarima niko ne zavidi.

pozdrave prvo razgovara sa majkom. Ona je bila jednostavna žena, ali je umela da sabije brigu pod rebra pa da boli samo nju, a ne i druge. „