Žene koje kupuju cveće

Pesimista se žali na vetar.

Optimista se nada da će se on promeniti.

Realista namešta jedra

„Istinska ljubav je neočekivana. Neizbežna. Kad te čak nervira to što osećaš prema nekome. I strah te je. Ali zauzvrat, ako se prepustiš i usudiš da uživaš u njoj bez straha, ništa na ovome svetu te neće navesti da se osetiš punijom života.“

Sa slobodom, cvećem, knjigama i

mesecom, ko ne bi umeo biti potpuno srećan?
1

Oskar Vajld

– A zašto uvek dolazimo do zaključka da ako se pokažemo onakvi kako se osećamo, to nas čini manje „prijatnim“ za druge?

– Kad si poslednji put nešto učinila prvi put?

primimo težak udarac u životu i on nas izbaci iz stanja udobnosti, sve je novo, htela ti to ili ne, i tvoja priča se može nanovo ispisati.

„Podjednako je važno znati kad treba govoriti kao znati kad treba zaćutati.“

Pesimista se žali na vetar.

Optimista se nada da će se on promeniti.

Realista namešta jedra.

I to ću učiniti ja. Namestiću jedra.

U tome je razlika da li ćeš nastaviti da živiš ili ćeš se utopiti.

Te ženske talase što se valjaju po muškom moru: jedni se rađaju i hitaju da umru u sigurnosti obale, ali drugi promiču u suprotnom smeru i gube se u okeanu dok se ne rastvore u njemu. Pretpostavljam da sam pripadala ovima prvima, a sad me je strah da pripadam drugima.

Mesto koje će sadržati priželjkivani mir, u kome ćemo se okružiti stvarima koje nas usrećuju kako bismo se zatvorili s njima onda kad nam je to potrebno. Jazbinu u kojoj ćemo odspavati zimski san čak i ako je leto. Staklena bašta s mikroklimom savršenom da rastemo, preobrazimo se i opet ojačamo. Moja oaza je imala oblik cvećare i zvala se Anđelov vrt.