Kuća sećanja i zaborava

Razumeti, znači i opravdati

odlomak iz Jučerašnjeg sveta Stefana Cvajga: Nije bilo zemlje u koju bi se dalo pobeći, mira koji bi se mogao kupiti, uvek i na svakom mestu grabila nas je ruka sudbine i potezala nas ponovo u svoju nezasitu igru.

Naš život povezan je sa svim drugim životima, čak i kada to ne želimo. Čitav svet je jedna knjiga, sastavljena od mnogo reči i te reči su se izmešale.

Učtivo je pozdravio putnike i zamolio ih da pripreme karte za pregled. Svi putnici, među njima i Albert, spremno su dočekali o

Iz jutarnje magle izranjaju poput senki dve ljudske prilike. Otac i majka. Žure jedni prema drugima. Opet su zajedno. Isak i Sara grle svoje dečake Alberta i Elijaha. Niko ih nikada više neće razdvojiti. Niko, nikada.

To je sve što je želeo, svet bez bola, nepravdi, očajanja. Bez zla.

Postoji takav svet. U jednom drugačijem, skrivenom poretku stvari.

Albert se ne usuđuje da otvori oči. A u glavi buka postaje sve jača.

To je onaj trenutak sreće i iskupljenja o kojem je Albert sanjao, zbog kojeg je vredelo živeti i čekati.

Hodaju, držeći se za ruke. Elijah sa ljubavlju gleda u svog starijeg brata.

Ispred njih je beskrajna snežna ravnica.

Nalazi se u belini snežnog pejzaža i doziva Elijaha. Elijah se iz daljine odaziva svojim detinjim, zvonkim glasom. Iz snežnog neba koje se rastvara sleće beli konj sa glavom psa, a na njemu, čvrsto se držeći za grivu zveri, pognuo se Elijah. Konj sa psećom glavom bešumno se spušta na snežnu poljanu. Elijah potrči bratu u zagrljaj.

Prepozna neke od putnika: Urijel Koen, poluzatvorenih očiju u sivom flanelskom odelu, proćelavi Miša Volf sa futrolom za violinu na kolenima, društvo iz Njujorka, iz hotela Meriot, napuštena, ostavljena deca Srednje Evrope. Kakav čudan slučaj, neočekivana koincidencija. Svi u istom vozu, na istom putovanju! Nisu rođeni pod srećnom, nego pod nesrećnom zvezdom. Samo ih ta nesreća spaja.

Albert ne može da podnese tu buku za koju više ne zna da li je stvarno u kupeu ili u njegovoj glavi.

Albert je protrljao oči. Iznenadna belina izaziva oštar bol u glavi. Voz usporava, lokomotiva brekće boreći se sa smetovima. U prospektu putovanja, koliko se Albert seća, nigde se ne spominje mogućnost vremenskih neprilika.

Onaj iz ugla kupea, sa rošavim, oznojenim licem koje stalno briše maramicom, vadi iz svoje torbe knjigu. U nekoj vrsti blagog zanosa čita odlomak iz Jučerašnjeg sveta Stefana Cvajga: Nije bilo zemlje u koju bi se dalo pobeći, mira koji bi se mogao kupiti, uvek i na svakom mestu grabila nas je ruka sudbine i potezala nas ponovo u svoju nezasitu igru