Zato sanjamo

Kreativni proces je umnogome nalik sanjanju. Kreativno razmišljanje znači prići problemima na drugačiji način, gledati svet iz nove perspektive, nalaziti veze koje nismo uočili ranije i dolaziti do rešenja koja su nam prethodno izmicala. Naučnici ovo nazivaju drugačijim razmišljanjem i smatraju ga ključnim za kreativnost.

Kao što je napisao britanski pesnik Lord Bajron:

Sanak ište sopstven svet,

Divljih zbilja širok splet,

Kada dah sna krila širi,

Zna da plače, muči, smiri,

Um nam onda teret takne,

Kad smo budni da nam lakne.

Šta je lucidno sanjanje? Lucidno sanjanje je sanjanje tokom kog smo svesni da smo u snu. Lucidno sanjati znači biti u paradoksalnoj situaciji koja odiše misterijom pre nego realnošću, zakoračiti u dubine dvostruke svesti koja opkoračuje živopisni, nelogični pejzaž snova i shvatiti da ste vi – kao onaj koji sanja – kreator i protagonista u ovom imaginarnom svetu. U pojedinim slučajevima osobe koje lucidno sanjaju sposobne su da odu korak dalje i kontrolišu dešavanja u snu, što je svojevrsna navigacija sna u realnom vremenu.

I što je najvažnije, snovi mogu doneti ultimativni poklon – poklon samospoznaje.

Mogao bih da kao argument u prilog tome dodam da terapija oponaša snove, dozvoljavajući nam da se izrazimo u sigurnom okruženju, da razradimo različite šta bi bilo-kad bi bilo scenarije i istražimo svoja osećanja. Snovi takođe mogu biti validna tema za razgovor na terapiji, ne samo zato što otkrivaju potisnute želje, kao što je spekulisao Frojd, već i zato što otkrivaju prave emocije.

Možemo sanjati u svim fazama sna. Moguće je sanjati i bez REM faze. Međutim u toku REM faze se dešavaju najintenzivniji i najbizarniji snovi. U nemogućnosti da se krećemo, postajemo pažljiva publika bezbedno zaključani u teatru svojih snova da bismo odgledali predstavu koja je osmišljena samo za nas.

Da li kreativni ljudi sanjaju više ili drugačije? Naučnici su otkrili da su kreativni i maštoviti ljudi skloniji živopisnim snovima verovatno jer postoji autentični kontinuitet u njihovom doživljaju sveta. Ako imate običaj da vam misli odlutaju tanja je barijera između budnog stanja i sanjanja, tako da informacije i ideje lakše prelaze iz jednog u drugo stanje.

Dobre ideje + akcija = kreativnost

Ne moramo da razmišljamo o tome da li će nam misli odlutati. Naime, lutanje misli se dešava prirodno kada nam um nije okupiran zadacima i veruje se da zauzima gotovo polovinu vremena koju provedemo budni. Bez ikakvog posebnog fokusa, ovo je obično trenutak kad naviru kreativne ideje. Lutanje misli vezuje se za „aha“ trenutke – neočekivane uvide ili odgovore na pitanja koja nismo čak ni postavili.

Hipoteza ne tvrdi da su snovi savršen odraz naših života u budnom stanju, već da su odraz ličnosti, vrednosti i težnji, kao i da preuzimaju deo emocionalnog tereta, briga i potreba koje imamo dok smo budni. Pobornici teorije tvrde da su čak do sedamdeset odsto naših snova „otelotvorenja simulacije“ ličnih misli i preokupacija.3