Zli dusi I

… О, пријатељи моји!“, покадшто би узвикнуо у заносу, „не можете замислити каква туга и срџба обузимају вашу душу када велику идеју, коју одавно поштујете као светињу, дохвате невешти људи и извуку је на улицу пред глупаке какви су и сами, и наједанпут је нађете на тржници старежи, у прљавштини, наопако намештену, без пропорција, без хармоније – као играчку код неразумне деце – и не можете је више познати!

О, пријатељи моји!“, покадшто би узвикнуо у заносу, „не можете замислити каква туга и срџба обузимају вашу душу када велику идеју, коју одавно поштујете као светињу, дохвате невешти људи и извуку је на улицу пред глупаке какви су и сами, и наједанпут је нађете на тржници старежи, у прљавштини, наопако намештену, без пропорција, без хармоније – као играчку код неразумне деце – и не можете је више познати!

научника и друштвеног радника. Она га је измислила, и у своју измишљотину прва и поверовала. Он је био нешто попут њене маштарије… Али је зато од њега доиста много и захтевала, каткад чак и ропску послушност. А била је невероватно злопамтило.

научника и друштвеног радника. Она

научника и друштвеног радника. О

Има чудних пријатељстава: два пријатеља готово да један другог желе да поједу, цео живот тако проведу, али не могу да се растану. И чак се никако не могу растати: онај од пријатеља који би се узјогунио и раскинуо везу, први би се разболео, а можда и умро, ако би до тога дошло.

Поменућу само да је то био човек чак скрупулозан, то јест покаткад, па је стога често био тужан. У току двадесетогодишњег пријатељства с Варваром Петровном он је око три до четири пута годишње редовно западао, како је то у нашем кругу названо, у „жалост свесног грађанина“, то јест једноставно у суморност, али се онај први израз више свидео многопоштованој Варвари Петровној.

плод прве, радосне и још непомућене љубави“,

рекло би се леп као слика, а у исто време некако и одвратан. Говорило се да му лице подсећа на маску;

не можете замислити каква туга и срџба обузимају вашу душу када велику идеју, коју одавно поштујете као светињу, дохвате невешти људи и извуку је на улицу пред глупаке какви су и сами, и наједанпут је нађете на тржници старежи, у прљавштини, наопако намештену, без пропорција, без хармоније – као играчку код неразумне деце – и не можете је више познати!