Profesionalac

А ово звездано небо је Божји плашт којим се Он огрне кад крене у шетњу по Васељени. И како се Он креће тако се плашт помера и звезде светлуцају. Понека одлети и падне у наше језеро… Да ми је да Га само једном сретнем и видим, да Му се захвалим, да Му кажем: Добри мој Боже, хвала Ти што Си ме удостојио Твоје милости и Твоје доброте да се појавим на овом свету и угледам сјај и лепоту Твога дела изаткану од светлости звезда и светлости Сунца… Клањам Ти се до земље која ме чека кад Ти кажеш да сам се нагледао Твоје светлости и Твоје лепоте.

Човек може у овом граду да поживи стотину година и увек ће се наћи неко ко ће му поменути завичај. Све што ваља овде си стекао, све што не ваља – донео си…

Зна се ко пева а ко плаче.

Марта, пита те отац од чега је умро и где је сахрањен?
МАРТА: Умро је као тежак душевни болесник а сахрањен је овде. (Спушта руку на груди.) Ту је, мајко, сахрањен. У мојој души. Душа је највећа гробница кад те неко повреди.

мора да се окреће „као трамвај“ – целим телом.

Како је наш живот кратак: легнеш жив и здрав, а пробудиш се мртав.

Могу ли да вас замолим, да те ваше лепе полицијске изразе „доведен“ и „одведен“ не изговарате у овој соби.

„Ја нисам комуниста, ја не смем да лажем.“

Рекао је да у рату прво гину људи без двогледа…

Да сам у животу обраћао пажњу на паметне људе, колико на полусвет и лудаке, и сам бих нешто паметније урадио!)