Jadnici – I tom

: „Nisam verovao da je to tako čudovišno. Krivi smo što se toliko udubimo u božanski zakon pa ne primetimo zemaljski zakon. Smrt je samo u božjim rukama. S kojim pravom ljudi diraju u tu nepoznatu stvar?“

gubilište nije mašina, gubilište nije nepomičan mehanizam od drveta, gvožđa i konopca. Ono je kao neko biće koje ima ni sam ne znam kakvu mračnu poduzimljivost; reklo bi se da ta sprava vidi, da ta mašina čuje, da taj mehanizam razume, da to drvo, to gvožđe i ta užad hoće. U užasnom bunilu, u koje njegovo prisustvo baca dušu, gubilište izgleda strašno i umešano u ono što izvršuje. Gubilište je saučesnik dželatov; ono ždere; ono jede meso; ono pije krv

ona je ostvarivala ideal onog što izražavaju reči „dostojna poštovanja“; jer izgleda da je potrebno da žena bude majka da bi bila dostojna obožavanja.

gubilište nije mašina, gubilište nije nepomičan mehanizam od drveta, gvožđa i konopca. Ono je kao neko biće koje ima ni sam ne znam kakvu mračnu poduzimljivost; reklo bi se da ta sprava vidi, da ta mašina čuje, da taj mehanizam razume, da to drvo, to gvožđe i ta užad hoće. U užasnom bunilu, u koje njegovo prisustvo baca dušu, gubilište izgleda strašno i umešano u ono što izvršuje. Gubilište je saučesnik dželatov; ono ždere; ono jede meso; ono pije krv.

Govoraše još: „One koji ne znaju poučite što je moguće bolje. Društvo je krivo što ne daje besplatnu nastavu; ono je odgovorno za noć koju širi. Ova je duša puna mraka, a u mraku se čini greh. Nije krivac onaj koji čini greh, nego onaj koji održava mrak.“

još: „One koji ne znaju poučite što je moguće bolje. Društvo je krivo što ne daje besplatnu nastavu; ono je odgovorno za noć koju širi. Ova je duša puna mraka, a u mraku se čini greh. Nije krivac onaj koji čini greh, nego onaj koji održava mrak.“

Biti potpuno bezgrešan san je anđelov. Sve što je zemaljsko podložno je grehu. Greh je teža Zemljina.“

sažeti:
„Čovek ima telo koje je u isti mah i njegov teret i njegovo iskušenje. On ga vuče i popušta mu

„Dokle god bude postojalo, silom zakona i običaja, društveno prokletstvo koje, u jeku civilizacije, veštački stvara pakao, i sudbini koja je od Boga dodaje ljudsku kob; dokle god ne budu rešena tri problema ovoga veka, ponižavanje čoveka postojanjem proletarijata, srozavanje žene zbog gladi, zakržljavanje deteta u mraku; dokle god u nekim delovima sveta bude mogućno društveno zagušivanje; drugim rečima i sa još šireg gledišta, dokle god bude na zemlji neznanja bede, knjige kao što je ova mogu biti korisne.“

Onaj ko je zadubljen u samog sebe nije besposlen. Ima vidljivi posao i nevidljivi posao. Ponirati u samog sebe, to je poslovati; misliti, to je delati. Skrštene ruke rade, sklopljene ruke čine. Pogled k nebu jeste delo.