Jedi, moli, voli

Želiš li zaista nekoga da upoznaš, moraš se razvesti od njega.“

Iako ne i teološki, kulturološki, ja sam hrišćanka

Jedna od mojih prvih cimerki u ašramu bila je sredovečna Afroamerikanka, posvećena baptistkinja i instruktorka meditacije iz Južne Karoline.

Jogini pak kažu da je ljudsko nezadovoljstvo puki slučaj pogrešnog identiteta. Nesrećni smo zato što mislimo kako smo samo pojedinci, sami sa svojim strahovima, manama, ozlojeđenošću i moralnošću.

Frojdovci kažu da je nesreća neizbežan ishod sukoba između naših prirodnih nagona i civilizacijskih potreba.

No našla sam iskru sreće kad sam počela da učim italijanski, a kad osetite i bledu mogućnost sreće posle tako mračnih vremena, morate tu sreću uhvatiti za gležnjeve i ne puštati je dok vas ona izvlači iz mraka – to nije sebičnost već dužnost. Dat vam je život; vaša dužnost (a i pravo kao ljudskog bića) jeste da u životu nađete nešto lepo, ma kako ono bilo malo.

Želim ono što su Grci zvali kalos kai agathos, jedinstvena ravnoteža dobrog i lepog.

Samo što sam bila dodatno dosadna jer sam uvek objašnjavala otkuda potiče reč ciao. (Ako baš morate da znate, to je skraćeno od rečenice koju su koristili srednjovekovni Venecijanci kao pozdrav s bliskim ljudima: Sono il suo schiavo! Što znači: „Tvoj sam rob!“)

Mnogi lepi eseji o balinežanskoj kulturi pisca Freda B. Ajsmana kudikamo stručnije objašnjava te finese, a upravo iz njegovog istraživanja crpim većinu opštih informacija, ne samo ovde već i u celoj

Nije vas bilo, spavali ste, ali neko je bdeo nad vašim snovima dok ste spavali – ko je taj svedok?