Jedi, moli, voli

Želiš li zaista nekoga da upoznaš, moraš se razvesti od njega.“

Iako ne i teološki, kulturološki, ja sam hrišćanka

Iskreno duhovno ispitivanje jeste i uvek je bilo poduhvat metodične discipline.

Šon, moj joginski irski farmer, objašnjava mi to ovako: „Zamisli da je univerzum velika mašina koja se okreće. Želećeš da se zadržiš uz srž – uz samu glavu točka – a ne na rubovima gde se sve mahnito vrti, gde možeš da se istrošiš i poludiš. Glava smirenosti – to je tvoje srce. Tu Bog živi u tebi. Zato prestani da tražiš odgovore u svetu. Stalno se vraćaj u središte i uvek ćeš naći mir.“

Tada sam sebi citirala jednu od meni omiljenih rečenica moje guru: „Strah – koga je briga?“, pa se sama iskrcala.

Joginski mudraci kažu da reči izazivaju sav bol, kao i svu radost u životu. Stvaramo reči kako bismo definisali svoje iskustvo, a te reči donose prateće emocije koje nas cimaju kao što se cima pas na povocu.

Boga u sebi može da se dogodi samo na četvrtom nivou ljudske svesti, koji se naziva turija.

Ta stalna budnost i iskustvo prisustva Boga u se

kundalini šakti – vrhovna energija božanskog

Ako postoji samo jedna sveta istina ove joge, onda je ova