Đavolji nakot

Sigurno je da čovek koji razmišlja o osveti, raskopava sopstvene rane, koje bi inače zacelile, i zalečile se.

– Ser Fransis Bejkon, O osveti

Loše vesti obično su značile beznačajno pismo pritužbe od nezadovoljnog pokrovitelja.

zar najbolja umetnička dela nisu nastala upravo iz očajanja? Zar umetnost ne predstavlja uvek izazov Smrti? Prkosno podignut srednji prst na ivici provalije?

Ali niko ne predstavlja samo zbir onoga što drugi o njemu pričaju. Svako ima još neki sloj.“

jer će naša predstava biti onoliko jaka koliko je jaka njena najslabija karika: ako jedan od nas ne uspe, niko neće uspeti

plemeniti ljudi ne rade zbog novca, oni jednostavno imaju novac, i to im omogućuje da budu plemeniti. Oni zapravo ne razmišljaju mnogo o tome; velikodušna dela prosto niču iz njih, kao lišće iz drveća.

Prvo pravilo glasi: pazi na svoje slabe strane, jer će sve što može da krene naopako krenuti naopako.

vrhunac je uvek opasan. Sa vrha nema kuda da se krene sem nadole.

Sigurno je da čovek koji razmišlja o osveti, raskopava sopstvene rane, koje bi inače zacelile, i zalečile se.

– Ser Fransis Bejkon, O osveti

Može li čovek biti dobar samo u odsustvu moći?