Tri devojke dele isti stan u Londonu. Jedna radi kao sekretarica; druga kao slikar, treća, koja je došla kod Poirota za pomoć, nestaje, verujući za sebe da je ubica. Bilo je tu reči o revolverima, noževima, krvavim mrljama… Ali, bez jasnih dokaza, Porotu će trebati sva njegova upornost da ustanovi da li je treća devojka kriva, nevina ili luda…
Opet nam je Agata u romanu Treća devojka zamešala dobar krimi zaplet završivši ga upoznavajući nas sa jednom izvitoperenom ljubavnom vezom i drugom sa srećnim krajem kojoj je doprineo sam Poaro. Neko će reći da je to pomalo čudno sa njegove strane… no Agata nam često kroz svoje krimi romane umeša i po malo romantičnog zapleta kome u većini slučajeva doprinese upravo Poaro. Pa zar nije i sam davno u jednom romanu bio zaljubljen u groficu Veru Rosakof, i to toliko zaljubljen da joj je oprostio krađu dijamanata i pustio je da ode i posle svega smatrajući je izuzetnom ženom, na Hejstinsovo veliko iznenađenje.
Poaro, zbog ljubavi možda oprosti i krađu, ali znamo već — ne odobrava ubistvo i to ne samo zato što će onaj ko jednom ubije doći u napast da to uradi opet možda samo iz razloga da bi prikrio prvo ubistvo. I tako to ide u nedogled. Zato je on i ovoga puta dobro uposlio svoje «male sive ćelije» i rešio ovaj u početku tako bezizlazan slučaj. Ne samo da je rešio ubistvo nego ga je i pronašao. Jer setimo se — ono do pred sam kraj ovog odličnog romana nije ni postojalo.
