Svetohum

Jesi li primetila kako se ljudi razviču kada nemaju ništa valjano da kažu?“

Nebesa nam daju samo jedan život, ali kroz knjige, proživimo ih hiljadu

ovo je BOLELO!“, prodrala se.
Crvče joj uozbiljeno klimnu glavom. „Jeste.“
„Obećala si da neće!“
„I ti si mi poverovala.“ Devojčica se nasmešila osmehom slađim od šećerne vune. „Rekoh ti da sam dobra u ovome.“ Ponovo joj je pokazala kamenu ploču. „Sedi.“
Mia je trepnula da odagna vrele suze, osećajući kako joj se šaka trese od bola. Ali kada je pogledala prst, videla je da ga je Crvče popravila i da je uredno vratila iščašeni zglavak na njegovo mesto. Duboko dišući, ponovo je sela i poslušno ispružila šaku.
Devojčica je uhvatila Mijin domali prst i pogledala je tim njenim krupnim, crnim očima.
„Brojaću do tri“, rekla je.
„DobroooooooooooOJEBOTE!“, Mia je zaurlala kada joj je Crvče vratila zglavak na njegovo mesto. Ustala je i krenula da, malo igra, malo poskakuje po sobi, sa povređenom šakom između nogu. „U pičku, u kurac, ma svedatipospiskujebem!“
„Ti baš mnogo psuješ“, namrštila se Crvče.
„Rekla si da ćeš brojati do tri!“
Crvče žalosno klimnu glavom. „I ti si mi opet poverovala, zar ne?“
Mia se trgla i zagledala u tu devojčicu od glave do pete, škrgućući zubima.
„Ti stvarno jesi dobra u ovome“, shvatila je.
Crvče se nasmešila, pa je potapšala rukom ploču. „Poslednji.“
Uzdahnuvši, Mia je ponovo sela i šaka joj je zadrhtala od bola kada joj je Crvče nežno uhvatila srednji prst. Uozbiljeno se zagledala u Miju.
„E, ovaj će te stvarno boleti“, upozorila ju je.
„Ček...“ Naš Mač je poskočio kada je Crvče vratila prst na njegovo mesto.
Mia zatrepta.
„Jao?“, rekla je.
„Gotovo“, Crvče se nasmešila.
„Ali ovaj je bio najlakši“, pobunila se Mia.
„Znam“, odgovori Crvče. „Stvarno sam...“
„... jako dobra u ovome“, dovršile su zajedno.