O vukovima i senkama

Previše je straha u Srbiji. Ostavili smo hrabrost u ratovima, pa se sad plašimo i u miru.

Mora Srbinu da se podvikne, inače počne da razmišlja, a to mu se uvek obije o glavu

Stadu je potreban pastir, inače će ovce da zalutaju, a zalutale ovce su lak plen.

Posle obilaska zbornice, koja mu se učinila dosadnom zbog svih onih sivih lica koja je tamo zatekao, mali je počeo da trči od učionice do učionice.

I ne čekaj da se slučajno sretnemo, dođi s namerom.

Bog treba nama, ali trebamo i mi njemu, zapamti to.

Ma pusti, sine, vera se gaji kao i sve ostalo. Nežna je to biljka, traži pažnju i ljubav. A lekovita je, leči dušu.

Postoje neke stvari koje su veće i od naše zakletve.

Mi ne postojimo za vas, a vi ćete da prestanete da postojite bez nas.

Možda ste sa nekima od nas sedeli na nečijoj slavi i pričali o politici ili hvalili domaćinovu dobru rakiju, možda ste sa nekim bili u vojsci. Možda je službeni put vašeg oca u stvari bio odlazak na obračun sa Tragačima? I... jeste li sigurni da su vaši mrtvi umrli baš onako kako vam je rečeno?