Braća Karamazovi II

Наравно, Бог је само хипотеза… али… признајем да је потребан… и када га не би било, требало би га измислити

Чим се човечанство уопште одрекне Бога, а ја верујем да ће тај период, паралела геолошким периодима, доћи, онда ће сами по себи, без људождерства, пасти и сви ранији погледи на свет и, што је најважније, сав ранији морал, и настаће све ново.

Крив сам“, кажи, „опрости, извини“, одмах ће се сручити киша прекора! Никако ти неће опростити отворено и једноставно, већ ће те понизити као неку прњу, набројиће ти и оно што није било, све ће узети, ништа неће заборавити, додаће своје и тек ће ти тада опростити.

Пао је на земљу слаб младић, а устао борац одважан за сав живот; схватио је то и осетио одмах, у тренутку своје екстазе.

Изнад њега се ширио унедоглед изврнути свод небески, пун мирних сјајних звезда. Од зенита до хоризонта сукао се још нејасни Млечни пут. Свежа и мирна до непомичности ноћ обавијала је земљу. Беле куле и златна кубета Саборне цркве сијали су на сафирноплаветном небу. Раскошно јесење цвеће у лејама око куће уснуло је до зоре. Тишина земаљска као да се сливала са небеском; тајна земаљска се додиривала са звезданом… Аљоша је стајао, гледао и изненада, као покошен, пао на земљу.

Без радости се не може живети, каже Митја… Да, Митја… Све што је истинито и лепо увек је пуно свеопштег опраштања, и то је он говорио…“

Ко воли људе, тај и њихову радост воли’… Т

Против ђавола је давао пургатив. Зато су се код вас и накотили, као пауци по ћошковима. А данас је и сам почео смрдети. У томе видимо велику опомену господњу.

Сатано, изиђи, сатано, изиђи! – понављао је са сваким гестом крста. – Изгонећи изгоним! – повикао је опет.

Неправилно је учио; учио је да је живот велика радост, а не свесрдна смиреност“, говорили су неки од најограниченијих.