Gordost i predrasuda

Da je Elizabetino mišljenje bilo zasnovano samo na braku njenih roditelja, ona ne bi mogla imati vrlo prijatnu sliku o bračnoj sreći i domaćem spokojstvu. Njen otac, osvojen mladošću i lepotom i onim izgledom dobrodušnosti koji mladost i lepota obično imaju, oženio se devojkom čija su slaba pamet i uskogrudost u njihovom braku vrlo rano potpuno prekinule pravu ljubav prema njoj. Poštovanje, uvažavanje i poverenje iščezli su zauvek i oborena su sva njegova gledišta o domaćoj sreći. Ali gospodin Benet nije bio te naravi da traži utehu za razočaranja prouzrokovana njegovom vlastitom nepromišljenošću u onim zadovoljstvima koja odveć često teše nesrećnike u njihovoj ludosti ili poročnosti. Voleo je prirodu i knjige i iz te dve sklonosti ponikla su njegova glavna uživanja. Svojoj ženi vrlo je malo dugovao izuzev to što su ga njeno neznanje i njena ludost uveseljavali. To nije ona vrsta sreće za koju bi čovek obično želeo da duguje zahvalnost svojoj ženi, ali gde nema drugih razonoda, pravi filozof će iskoristiti ono što mu se pruža.

Elizabeta, međutim, nije nikad bila slepa za nepriličnost ponašanja svoga oca kao muža. Uvek je gledala na to s bolom, ali zbog poštovanja prema njegovim sposobnostima i iz zahvalnosti za njegovo ljubazno postupanje prema njoj, trudila se da zaboravi ono što nije mogla da ne vidi, kao i da odagna iz svojih misli njegovo stalno kršenje bračne dužnosti i uljudnosti, koje je, zato što je izlagao svoju ženu preziranju njene dece, bilo za najveću osudu. Ali nikad nije osećala tako duboko kao sad nezgode koje neminovno prate decu tako neskladnog braka, niti je ikad bila tako svesna zla koje potiče iz tako rđavo primenjene očeve sposobnosti; sposobnosti koja bi, pravilno iskorišćena, bar sačuvala ugled njegovim ćerkama kad već nije mogla povećati mudrost njegove žene

Izgleda bolešljiva i prgava. Da, tako mu i treba. Takvu je ženu i zaslužio.

su ljudi u poređenju sa stenama i planinama?

Malo je onih koje zaista volim, a još je manje onih o kojima imam dobro mišljenje.

Srce joj je bilo podeljeno između brige za sestrom i mržnje prema svima ostalima.

Njeno razočaranje u Šarlotu učinilo je da se sa još nežnijom ljubavlju okrene svojoj sestri, o čijoj se ispravnosti i plemenitosti njeno mišljenje, verovala je, neće nikad pokolebati,

Elizabeta je osećala da pravo poverenje više nikad neće postojati između njih.

Uvek je osećala da Šarlotino mišljenje o braku nije sasvim isto kao njeno, ali nije mogla da pretpostavi da je moguće da će ona, kad dođe do dela, žrtvovati sva osećanja radi materijalnog preimućstva.

Njegovo društvo je dosadno, a njegova ljubav prema njoj samo tvorevina mašte. Ipak, on će biti njen muž.

Njegova ljubav prema njoj bila je samo nestvarna tvorevina mašte.