Bog – Ljudska istorija

Religijsko verovanje, napisao je Frojd u Budućnosti jedne iluzije, „rodilo se iz čovekove potrebe da svoju bespomoćnost učini podnošljivom.“

mi smo, jednostavno rečeno, rođeni vernici.155

Da li ćemo i ostati vernici ponovo je samo pitanje izbora

Bogatstvo je Markionu omogućilo da živi u dokolici i čita.

Religija nesumnjivo pomaže velikom broju ljudi da nađu nekog smisla u tajanstvenom i nesigurnom postojanju

Šta je ubedilo naše drevne pretke da su njihove večite duše zarobljene u smrtnim telima

To znači da dolazimo na svet s urođenim osećajem – nenaučenim, neusiljenim, nepodsticanim – da smo nešto više, a ne samo telo. Postoje izvesni kognitivni procesi koji nas navode da primenimo to urođeno verovanje u dušu i na druga bića – bila ljudska ili ne. Ali, kada je reč o verovanju u dušu, mi smo, jednostavno rečeno, rođeni vernici

Doživljavajte je kao sedište svoje lične suštine ili kao bezličnu silu koja prožima čitav svet. Kako god da je definišete, verovanje u dušu odvojenu od tela je sveopšte. To je naše prvo verovanje, mnogo starije od našeg verovanja u boga. To je verovanje koje je začelo našu veru u boga.

mi je jasno da Adam i Eva nisu bili kažnjeni jer su se oglušili o božju zapovest, nego zato što su pokušali da postanu bog.

Štaviše, za većinu sufija greška hrišćanstva nije narušavanje nedeljive prirode boga preobražavanjem boga u ljudsko biće, nego verovanje da je bog samo jedno ljudsko biće, a da druga nisu.

Bog postoji u tri obličja: Otac, Sin i Sveti duh. Ni jedno od ovih obličja nije potčinjeno drugome. Sva tri su božanska u jednakoj meri. Sva tri postoje