Bečki roman

, i da se i plutajućim kursem negde stiže.

Ne istrčavati, ne ugrožavati prećutni zakon opstanka legla, jer u suprotnom sledi kazna – izolovanost od grupe, stigmatizacija, i preuzimanje tereta žrtvenog jarca. A baš to se dogodilo Pavlu. Izazvao je iritaciju grupe nesposobnošću da sačuva fasadu, najvažniji uslov socijalizacije pojedinca.

kasnije? Da li dolazi? Ili je to samo iluzija? Jer i ta pamet nije pamet, već uteha oblikovana kompromisima i porazima, minulim radom iskustva.

je želela samo da je svi ostave na miru, da u tišini prati ravnicu koja brzinom od 100 kilometara na sat promiče pored nje, ali nepoznata, uplašena žena joj se uvukla u svest, o njoj razmišlja, želi da je pita zašto se upustila u tu očigledno opasnu avanturu.

je moguće, pita se sve vreme Olga, dok kombi juri kroz mađarsku ravnicu, da se vratilo ono doba devedesetih godina prošlog veka? A možda nikada nije ni prošlo?

To što smisao izmiče, ne znači da ne postoji.

Čuvao je svoj mir, uživao u blaženoj odmaknutosti od života, nedodirljiv za iznenađenja

I kao svi slabi ljudi, oni nastavljaju da brane svoje stavove, uporno negujući zablude.

uspostavila jasne parametre, bez kojih je svakodnevica beskonačnost lišena smisla

Izazvao je iritaciju grupe nesposobnošću da sačuva fasadu, najvažniji uslov socijalizacije pojedinca.