Ljubav malim slovima

„Uživaj u malim stvarima, možda ćeš se jednom osvrnuti i shvatiti da su bile velike.“

Robert Brolt

Budimo zahvalni, jer ako danas nismo naučili mnogo, naučili smo makar malo, a ako nismo naučili nimalo, makar se nismo razboleli, a ako smo se razboleli, makar nismo umrli, i zato budimo zahvalni.

Nikada nisam voleo poslednje sate dana, jer kao da sam u smiraju dana gledao sopstveno zgasnuće. Upravo u tim trenucima samoća najjače grize svojim nevidljivim očnjacima.

Svi umiremo otkad se rodimo. Ali na tom putu ima mnogo ponovnih rađanja.

svaki dan ima svoje obeležje – svoj kolorit, ton i misao vodilju.

3. ČULNI ŽIVOT

Mačka u kući stalno nas upozorava na to da moramo obratiti pažnju na svet koji nas okružuje; inače, mi propuštamo prilike pošto ih nismo svesni. Mačke imaju izoštrena čula, prate šta se dešava u okruženju i s podozrenjem gledaju na najmanju promenu. Njihovo bdenje je opušteno, a strpljenje aktivno. Dok se odmaraju, povezane su s onim što ih okružuje kako bi mogle da deluju kad je potrebno. Njihova prividna smirenost zapravo je usredsređenost. Zbog te pažnje stvari se odvijaju u njihovu korist.

2. EMOTIVNI ŽIVOT

Kaže se da su mačke samožive, a zapravo su samo pametne. Neće ti prići ako mogu postići da ti priđeš njima. Njihova snaga počiva u njihovoj prividnoj ravnodušnosti. Radije se prepuštaju ljubavi nego što rizikuju svoja osećanja ispoljavajući ih otvoreno. Kao dobri taoisti, čine a da ne čine, i vladaju a da ne vladaju. Vode računa o tome da zadrže dostojanstvo i da se vode svojim hirovima. Ne ištu pažnju, i zato je dobijaju ne tražeći je. Psi imaju gazde, a mačke sluge.

Budimo zahvalni, jer ako danas nismo naučili mnogo, naučili smo makar malo, a ako nismo naučili nimalo, makar se nismo razboleli, a ako smo se razboleli, makar nismo umrli, i zato budimo zahvalni.

Tajna je u tome da treba dobro otvoriti oči, i skočiti bez straha kad kucne čas.

1. DUHOVNI ŽIVOT

Mačke su veliki mislioci i stručnjaci za jogu. Mačka je u stanju da provede sate nepomična, putujući ka svom sopstvenom središtu, da bi u trenutku skočila u spoljašnji svet i sva svoja čula uključila u ono što čini. Njena vitalnost počiva na odmaranju jer ta životinja ne troši energiju na međustanja. Ili deluje ili se odmara. Kada deluje, čini to kao da joj život od toga zavisi. Kada se odmara, kao da više nikada neće ustati. Ne gubi vreme u oklevanju.