Pisma Mileni

Juče sam ti savetovao da mi ne pišeš svakodnevno, i danas isto mislim i bilo bi to vrlo dobro za oboje, te ti isto još izričitije savetujem i danas – samo te molim, Milena, nemoj da me slušaš i ipak mi piši svakoga dana, može da bude i sasvim kratko, kraće od današnjih pisama, samo 2 reda, samo jedan red, jedna reč, ali užasno bih patio kad tu reč ne bih dobio.
F.

„Treba li možda da čekam ceo dan?“ – „Da“, odgovorila si i okrenula se grupi ljudi, koja te je spremno čekala. Smisao odgovora je bio da uopšte nećeš doći i da je dozvola da čekam jedini ustupak koji si mogla da mi učiniš. „Neću čekati“, rekao sam tiho i budući da sam pomislio da me nisi čula, a da je to bio moj poslednji adut, sav sam očajan povikao te reči za tobom. Ali tebi je bilo svejedno, nije te se više ticalo. Ja sam nekako doteturao nazad u grad.

gužve, one malo ispod četiristo metara nadmorske visine, a u njima šume i jezera.)

Bićete na selu, koje volite. (U tome smo slični, najviše volim predele u kojima nema

To se može objasniti mojom teorijom da su živi pisci živo povezani sa svojim knjigama. Samim svojim postojanjem bore se za njih ili protiv njih. Samostalni život knjige stvarno počinje tek nakon piščeve smrti, tačnije, izvesno vreme nakon njegove smrti, zato što se ti revnosni ljudi bore za svoju knjigu i izvesno vreme nakon smrti.

Anđeo: Dva lidé mohou mít jen jediný rozumný důvod proto aby se vzali, a to je ten že se nemohou nevzít.111

Draga gospođo Milena,
Moram da Vam priznam da sam jednom silno zavideo nekome zato što je bio voljen, u sigurnim rukama, u okrilju snage i razuma, i zato što je mirno ležao ispod cveća. Uvek nađem razlog da nekome zavidim.

Ležim već dva sata na kanabetu i mislim samo na tebe. Zaboravljaš, Milena, da ipak stojimo jedno kraj drugog i posmatramo ovo biće na podu, a to sam ja; ali dok posmatram, ja nemam biće.

I zato sam, na neki način, nezavisan u odnosu na tebe, upravo zbog toga što zavisnost nema granica.

Vidiš, Robinzon je morao najpre da nađe posao, krene na opasan put, doživi brodolom i još štošta, ja bih morao samo tebe da izgubim i već bih bio Robinzon. Ali ja bih bio veći Robinzon nego on. On je ipak imao ostrvo, i Petka, i svašta, i na kraju brod koji je došao po njega i bezmalo sve ponovo pretvorio u san, ja ne bih imao ništa, čak ni ime jer sam i njega dao tebi.