Drugi mač

dnevnom poslu i večernjem opuštanju, pri zalasku sunca

više bilo „tema“.
Ujedno je nestala i ta žena neprijatelj

sve same zagonetke

bio sam zatečen, i svaki put sam tu mržnju prihvatao kao prirodni zakon, u svakom slučaju neobjašnjiv, neodgonetljiv, a nije mi ni na kraj pameti padalo da ga odgonetnem

E, konačno!“?)
Svaki put kada je u tim ženama izbila mržnja prema meni

U najboljem slučaju sam se u početku poigravao objašnjenjima, kao, na primer, rečenicom iz pripovetke Antona Čehova

Žena, svejedno koja, činila je sve da me ometa

„Mrzela me je zato što sam bio slikar pejzaža“

. Ometala me je? U čemu? U životu i u poslu, u

. Takva žena se svaki put ispilila kao „ometalo“. Uništiti me? Prožderati me? Ometati, ometati i opet ometati: tako da ga više nema