Gola duša

Gledam ispred sebe. Na semaforu crveno svetlo prelazi u zeleno. Jedan čovek silazi s ivičnjaka i pretrčava ulicu, za dlaku izbegavši da ga taksi pokosi. Da li je iko od nas stvarno budan? Odlučujemo li o svom životu ili samo puštamo da nam se stvari događaju?

„Tako dobro vodiš računa o meni.“

Kad si ogorčen na nekoga, teško ćeš se uzbuditi.

poslednje vreme sam retko anksiozna, moj otac se pobrinuo za to, ali kad uobičajeni načini prevazilaženja problema nisu dovoljni, stavim sve u dnevnik kako bih živela normalno, radila svoj posao, igrala uloge koje se očekuju od mene i uveče zaspala bez mračnih misli koje se prikradaju.

Jednom sam bio na tom putu i ne želim da se vratim.

izvodim ćerku iz zgrade. Blistavi crni

Možda sam bila takva zbog susreta s lepim, ćutljivim fotografom – Finom.

„Zato što je ljubav takva, Fine. I dalje radimo na njoj svakog dana mada oboje znamo da ono drugo neće otići nikuda čak i kad je teško.“

„Želim da budeš bezbedna i srećna zato što te volim“, odgovaram obazrivo. „Toliko te volim da boli, Hals. Treba li da boli?“

biram reči. Njeni dnevnici otkrili su mi koliko je osetljiva i to je jedna od osobina koju volim kod nje. To znači da će bol početi u njenom srcu i tamo se i završiti ako je povredim, namerno ili slučajno.