Osetljivi titan

Oto fon Bizmark. On je u njoj svuda čuo signale bodre spremnosti za rat i

U konzervativnom nacionalnom miljeu važio je za dokaz duhovne nadmoći Nemaca, što je išlo paralelno sa pretenzijom na političku prevlast u Evropi.

1989. još nije bilo zaboravljeno da je ova simfonija u Trećem rajhu bila neizostavni deo

Oda radosti je 1985. postala himna jedne ni u kom slučaju baš uvek jedinstvene Evrope

Finalni stav ove simfonije, naime, nije ni izdaleka tako pristupačan kao melodija „Radosti, lepa iskro božja“, a to pogotovo nisu ostala tri stava ove simfonije.

Šporov zaključak: Betovenu nedostaje smisao za lepo.

To je već dovoljno, ali dosta s prezrivim primedbama. Ovakve prigovore vreme je razvejalo odavno. Još sredinom XIX veka Deveta simfonija uzdigla se do ikone građanskog muzičkog života, koji je doživeo procvat. Danas je postala pojam

Kakva korist od sve te slave ako i dalje mora da se zadužuje i da moli za narudžbine?

Betoven je oklevao da se odvaži na taj korak i razmišljao je o čisto instrumentalnom finalu, kao alternativi. Ali onda je pobedio tekst, a time i primat poruke.

d-mol, koji on inače retko koristi,

Rosini je hvalio Betovena, a Betoven je svom italijanskom kolegi rekao da treba samo da nastavi onako kao u Seviljskom berberinu. Rekao mu je i da za ozbiljnu muziku Italijani naprosto nemaju talenta, što se vidi i kod Pergolezija.