Odani

Malo je zamršenije, ali tako je. To i mrzim: moja sreća sasvim zavisi od njihovih osmeha. A ja nisam od onih majki što žive od onoga što im deca postignu. Samo želim da budu srećni. No nekad sam bila odrasla osoba sa vlastitim osećanjima. Sad, kao majka, izgleda da jedino zavisim od njihovih osmeha. I oni to znaju.“

Megan je i ranije čula za takva junačka dela, za retke supružnike ili roditelje koji su se bespogovorno žrtvovali. Čitala je o pucnjavama pri kojima bi muž spontano stao pred ženu da je zaštiti. To nisu uvek bili pozitivci po klasičnoj definiciji. Neki su bili pijanci, kockari ili lopovi. No u osnovi su imali urođenu hrabrost, nesebičnost i čistotu postupaka. Uz njih se osećaš bezbedno, paženo i voljeno. To se ne uči. To jednostavno ili imaš ili nemaš.

Razmišljao je o tome kako je neverovatno sa čim čovek može da živi i bez čega ne može.

tako je u životu, zar ne? Vreme, odluke, sreća.

Nije mudro žaliti zbog prošlih grešaka.

možeš se vinuti ako se ne spustiš, ne postoji levo bez desnog – i nema lepih iskustava bez ružnih.

kako je izvesna doza nezadovoljstva deo ljudskog postojanja

Život za kojim ljudi čeznu nije sam po sebi loš ili bezvredan – nevolja je u tome što je za većinu nedostižan.

Tako to uvek biva. Priroda navali na sve što čovek napusti i preuzme ono što joj s pravom pripada.

Niko nije savršen. Bitna je suština.

Očigledno je, a to je donekle i opšte mesto, da ne starimo pravolinijski. Starimo ukrug, kružimo ka detinjstvu, mada na pogrešan način.