Odrasla deca emocionalno nezrelih roditelja

Emocionalna usamljenost je toliko uznemirujuća da će dete koje je doživljava uraditi sve što je potrebno da uspostavi neku vrstu veze sa roditeljem. Ova deca će možda naučiti da tuđe potrebe stavljaju na prvo mesto kao naknadu za uspostavljanje nekog odnosa. Umesto da očekuju da će im drugi pružiti podršku ili pokazati interesovanje za njih, ona mogu preuzeti ulogu pomaganja drugima, ubeđujući sve oko sebe da imaju malo svojih emocionalnih potreba. Nažalost, ovo teži stvaranju još veće usamljenosti, s obzirom na to da prikrivanje najdubljih potreba sprečava istinsko povezivanje sa drugima.

Usled nedostatka adekvatne podrške roditelja ili povezanosti s njima, mnoga deca jedva čekaju da ostave detinjstvo iza sebe. Oni rešenje vide u tome da što pre odrastu i postanu sami sebi dovoljni. Takva deca postaju sposobnija od svojih vršnjaka, ali u biti usamljena. Neretko u odraslo doba uđu prerano, tako što pronađu posao što je pre moguće, postanu seksualno aktivni, zatim mladi stupe u brak, ili se prijave za vojsku. Kao da time poručuju: Pošto se već staram o sebi, zašto ne bih iskoristio ostale pogodnosti brzog odrastanja? Unapred se raduju odraslom dobu, verujući da im to donosi slobodu i priliku da negde pripadaju. Nažalost, u žurbi da napuste dom, mogu se venčati sa pogrešnom osobom, tolerisati iskorišćavanje ili mogu ostati na poslu koji im više uzima nego što pruža. Često se pomire s činjenicom da su emocionalno usamljeni u vezi, jer im to deluje normalno, poput onoga što su imali kod kuće u detinjstvu.

Kao roditelji, emocionalno nezreli ljudi traže od svoje dece da igraju odgovarajuću ulogu, koja uključuje njihovo poštovanje i poslušnost.

Nesinhronizovani sa iskustvom svog deteta, ne prilagođavaju se njihovim potrebama; naprotiv, oni guraju svoje dete prema onome što sami misle da bi ono trebalo da radi. Rezultat toga je da deca motivisanih roditelja uvek osećaju da bi trebalo da rade više, ili da rade nešto drugo u odnosu na ono što već rade.

zainteresovani da primete svoj uticaj na druge, onda nema podsticaja da sagledaju sami sebe; bez takve samorefleksije ne postoji način da se promene.

Kada odbrana postane sastavni deo nečije ličnosti, ona je stvarna koliko i ožiljak na telu. Možda prvobitno nije trebalo da bude tu, ali kada se jednom formira, tu i ostaje.

na nekom dubokom nivou

Ako nemate osnovnu ideju o tome ko ste kao osoba, ne možete naučiti kako da se emocionalno povežete s drugima

Naravno, emocionalno nezreli roditelji i sami su nekad bili deca koja su možda morala da potiskuju mnoštvo najdubljih osećanja da bi bili prihvatljivi svojim roditeljima.

Emocionalno nezreli ljudi, koji su inače inteligentni, mogu da razmišljaju konceptualno i sagledaju situaciju sve dok u određenom trenutku ne počnu da se osećaju previše ugroženim. Njihova intelektualna objektivnost je ograničena temama koje ih emocionalno ne uzbuđuju.

Odrastanje uz nedoslednog roditelja će verovatno poljuljati detetov osećaj sigurnosti, jer je dete konstantno na ivici. S obzirom na to da odziv roditelja detetu pruža emocionalni kompas i za samovrednovanje, ta deca, takođe, verovatno veruju da su oni nekako krivi za promenljiva raspoloženja svojih roditelja.