MOJ LEPI ŽIVOT U PAKLU

Nije važno šta si po narodnosti. Za to nisi odgovoran. Važno je na čijoj si strani u odlučujućim trenucima. Pitanje nije da li si bio Nemac pošto je Hitler došao na vlast, nego da li si bio stražar koncentracionog logora i ubica ili jedan od prvih zatvorenika iza žica. Ili, kao ogromna većina, ravnodušan prema zločinima i mukama svojih sunarodnika, samo da su tvoje ovce na broju.

A sada, sedamdeset i kusur godina posle tog razgovora mojih roditelja pred recepcijom ovog istog Mažestika, njihovim praunukama je dosadno, nemirne su, smetaju kelnerima i sasvim sigurno nisu zapazile da im je deda zamišljeniji nego obično, rasejaniji, i da se pita kako će one živeti kroz sedamdeset, sedamdeset pet godina kao starice, da li će tada postojati hotel Mažestik, da li će se setiti mene i kako smo sedeli pred tim hotelom. Znam koliko je banalna ova misao, ali vi ne znate koliko to boli.

Svakom je na kraju uspelo da umre.

Ima debelu kožu, na njoj se lome noževi, ali nežne je naravi. Ume da bude tužan. Ume da bude besan.

Ume da načulji svoje velike uši, ali čuje samo što želi. Doživljava duboku starost.

Već sam tada zavoleo slonove. „U slonu se spajaju lukavstvo i snaga

Da li bi pristao na koncentracione logore, kao što je pristao da se pogubi čedomorka, jer reda i poretka mora da bude

Gete se pred svakom vlašću uvek ponašao ponizno, neko bi rekao ulizički, iako je bio uveren da je na polju književnosti i nauke najveći!

Odnos umetnika prema otelovljenju vlasti i moći mogli smo i na sebi da studiramo između 1945. i 1980. godine, pa i do dana današnjeg. To je i odnos naših umetnika prema Titu. To je takođe i odnos naših umetnika prema Vučiću. To je i moj odnos prema njima. Moram da otrčim u kupatilo da se pogledam u ogledalu. Zar sam taj starac zaista ja, baš ja?

međutim, „otmeni Vajmar“ je prezirao neobrazovanu ženicu iz nižeg srednjeg staleža, zanatlijku koja je pravila veštačko cveće za fine šešire, a pesnika i savetnika vladara sažaljevao.