Govori koji su promenili svet

Ravnodušnost je, na kraju krajeva, daleko opasnija od besa i mržnje. Bes je ponekad kreativan. Čovek može da napiše vrhunsku pesmu, vrhunsku simfoniju. Može da učini nešto izuzetno za čovečanstvo jer je besan zbog nepravde koju vidi. Ali ravnodušnost nikada nije kreativna. Čak i mržnja može da izazove odgovor. Borimo se protiv nje. Odbacujemo je. Razoružavamo je.

Sažetost je velika vrlina rečitosti

Na neki način ravnodušnost prema toj patnji od ljudi stvara neljude. Ravnodušnost je, na kraju krajeva, daleko opasnija od besa i mržnje.

A moj brat i ja odgajeni smo sa svim što je zaista potrebno: ljubav, čvrste vrednosti i verovanje da s dobrim obrazovanjem i mnogo napornog rada ništa nije neostvarivo.

„Govori koji se mere satima“, rekao je Tomas Džeferson, „umiru za sat.“

Dužina govora često je u skladu sa sujetom govornika. „Sažetost je velika vrlina rečitosti“, izjavio je Ciceron koji je verovao da je „najbolji govornik hladnokrvan i ne odstupa od teme.“

Sažetost je velika vrlina rečitosti“, izjavio je Ciceron

Problem s rodovima je to što propisuju kakvi treba da budemo umesto da prepoznaju kakvi jesmo. Zamislite koliko bismo bili srećniji, slobodniji i verniji samima sebi kad ne bismo nosili breme rodnih očekivanja.

Ne kvari vlast nego strah.

Strah od gubitka vlasti kvari one koji vrše vlast, a strah od pokvarene vlasti kvari one nad kojima se vlada.

pljačke. Hitlerov govor povodom invazije na Poljsku kojom je započeo Drugi svetski rat pun je vojničke razmetljivosti. Njegovi slušaoci verovali su da je pobeda sigurna jer je prethodno nadigrao sve velike svetske sile i osvojio dve zemlje bez jednog ispaljenog metka. Slično tome, kad je objavio rat Sjedinjenim Državama decembra 1941, verovao je da time ne gubi ništa i da će uplašiti Amerikance dovoljno da