Tajne dedinog kofera

– Непознатима се никада не отварају врата – рекла је мама. – Зато ћеш распуст провести на селу. Бићеш у природи, научићеш нове игре и упознати другаре. Нова пријатељства су увек узбудљива.

– Ја имам сасвим довољно пријатеља, не требају ми нови!

– Сем тога, бака и дека су врло срећни што ћеш два месеца провести с њима.

Бака и дека. Огњен их је волео, наравно, али их је виђао тек неколико пута годишње. Бака Босиљка је била мила и имала топле руке, којима је волела да га грли, али дека… Дека Гвозден је био прави грмаљ, густе седе косе и истих таквих бркова. Кад би раширио своје огромне, жуљевите руке личио је на стари, чворновати храст. Огњен се не сећа кад га

Могу да пропадну новчићи кроз поцепан џеп, али фирма… то још није чуо.

Онда му је пала на ум спасоносна идеја.

– Имам ја у касици нешто новца! – рекао је. – Чувао сам од рођендана. Узећемо моју уштеђевину и ићи на море!

Ика Бајка. – Хоћеш ти, Џони, твој телефон је најбољи?

Мене, вала, нећеш! – разго

Дечак је био мало изненађен. Мислио је да ће мама и тата остати с њим у селу бар још неколико дана. За то време би му можда пошло за руком да их наговори да му допусте да пође назад са њима. Овако, све се догађа баш брзо.

Мирисала је на брашно и ванилин шећер па се дечак наједном осетио као у пекари. Његова бака је одлична куварица, мора да их и сада у кухињи чека нешто лепо.

– На камилицу и нану – рекла је бака. – Тутнула сам мало осушеног ливадског биља да здравије заспиш.