Stakleni hotel

„Nije to baš gluma. To je pre nekakav pragmatizam, pokretan snagom volje. Odlučila je da postane određena osoba i onda to ostvarila.“

osećao se kao da su mu zvezde eksplodirale u grudima. Kao da trči po letnjoj oluji.

znala je da poseduje pristojnu inteligenciju, ali postoji razlika između toga kad si inteligentan i kada znaš šta ćeš sa svojim životom

Jedno je zamisao o divljini, ali tu je onda i ta ne tako čarobna borba koju ona donosi, neprestana muka da se obezbedi ogrev; dopremanje namirnica sa apsurdno velikih udaljenosti; negovanje povrtnjaka i održavanje ograda koje su sprečavale jelene da ne pojedu sve povrće; popravka generatora; nabavka gasa za generator; đubrenje; ostajanje bez vode tokom leta; nikad nemaš dovoljno novca jer su mogućnosti da se dobije posao u divljini bile ograničene; obuzdavanje uzavrele srdžbe svog jedinog deteta, koje ne razume tvoju ljubav prema divljini i svake nedelje pita zašto jednostavno ne možete da živite na nekom normalnom mestu, a ne u divljini, i tako dalje.

i problem sa begom od sveta jeste u tome što svet nastavlja bez tebe,

Jedna od karakterističnih mana naše vrste: rizikovaćemo gotovo sve ne bismo li izbegli da ispadnemo glupi.

Jedna od karakterističnih mana naše vrste: rizikovaćemo gotovo sve ne bismo li izbegli da ispadnemo glupi.

Ono što sam najviše mrzela u životu, a spisak je dugačak, jeste da mi govore šta da radim

Malenost sveta nikad ne prestaje da me iznenađuje

„Nisam stručnjak, ali sećam se da sam negde pročitao da svaki put kad se nečeg setiš, sâm taj čin sećanja malo poremeti uspomenu. Možda je malo izmeni.