U senci masline

Zapitao sam se zašto ljudska bića mrze mapu svog života vidljivu na njihovim telima, dok su ovakvo stablo, ili izbledela slika, ili gotovo napuštena, nenastanjena zgrada, hvaljeni zbog starine.

Dakle – razmišljam – šta sam naučio na ovom letovanju?
Da ima raznih vrsta ljubavi, da se javlja u različitim oblicima i vidovima.
Može se zaraditi, ali se ne može platiti.
Može biti data, ali nikad kupljena.
A kad je stvarno tu, čvrsto je valja držati.
Tu stvar, ljubav.

„Tako što moraš. Jednom mi je jedna od mojih bolničarki kazala da je čoveku u životu dato samo ono s čim može da se izbori“, kazala je zamišljano.

Da ima raznih vrsta ljubavi, da se javlja u različitim oblicima i vidovima.
Može se zaraditi, ali se ne može platiti.
Može biti data, ali nikad kupljena.
A kad je stvarno tu, čvrsto je valja držati.
Tu stvar, ljubav.

„Pa u tome i jeste stvar, zar ne? Mislim, niko ne zna šta će uraditi u nekoj situaciji sve dok...“ – slegao je ramenima – „sve dok ne dospe u tu situaciju.“

Nijedno od njih ništa nije reklo. Samo su tako stajali, čini mi se čitavu večnost, kao da upijaju jedno drugo očima. Barem je on izgledao kao da upija mamu. Onda je ispružio ruke i pošao ka njoj, pa stao ispred nje. Uzeo je njene male šake u svoje velike, i poljubio ih sa strahopoštovanjem i obožavanjem, kao da su svete.

Sofe od plavog damasta

Znam da ću celoga života težiti tome da budem bolji čovek, ali isto tako sam znam da možda neću uspeti u tome. Mogu samo da pokušam da budem što bolji.

„Često zamišljam život kao putovanje vozom“, kazala je mama iznenada.

„Kako to misliš?“

„Pa eto, napredujemo punom parom ka budućnosti, a onda se voz povremeno zaustavlja na lepim stanicama. Pa nam je dozvoljeno da siđemo i naručimo šolju čaja. U tvom slučaju, Alekse, kriglu piva“, blago se nasmejala. „I onda sedimo i pijemo ga neko vreme, gledamo divan predeo i osećamo se spokojno i zadovoljno. Mislim da su to trenuci koje većina ljudskih bića može da opiše kao ’sreću’. A onda, naravno, moramo da se vratimo u voz i nastavimo putovanje. Ali nikad ne zaboravimo one trenutke čiste sreće, Alekse. I oni će nam dati snage da se suočimo s budućnošću: vera u to da će se ponoviti. I hoće, naravno.“

Dakle – razmišljam – šta sam naučio na ovom letovanju?

Da ima raznih vrsta ljubavi, da se javlja u različitim oblicima i vidovima.

Može se zaraditi, ali se ne može platiti.

Može biti data, ali nikad kupljena.

A kad je stvarno tu, čvrsto je valja držati.

Tu stvar, ljubav.