Bivših sedam

Zamisli da si neko s kim bih jednostavno mogla da se opustim. Neko pred kim ne bih više brinula jesam li uvek pribrana. Zamisli kad bih mogla biti sve ono što kod sebe mrzim; da si ta jedna osoba na svetu koja me zbog toga ne bi osuđivala. Zamisli kad ne bih morala da se izvinjavam kad pustim da delovi mene koji mi se ne sviđaju iscure. Da me grliš kad sam bez razloga uznemirena.

Moja mama kaže da se nikad zapravo ne odljubiš od svoje prve ljubavi“, sanjalački je uzdahnula Luiza. „Ima neke veze s ludim hormonima koje tada doživljavaš, i hemijom koja se zapali prvi put.“

Ali sad sam shvatila da je pristojno prijateljstvo kao osnova ključno za vezu. To je osnova za bilo koju pravu ljubav. Biti najbolji prijatelji koji se dopadaju jedno drugom jeste najbolja vrsta ljubavi!

Mi smo jadnice; nusproizvod generacije naših roditelja koji su dobijali sve besplatno i gurali nas da radimo isto što i oni, ali bez njihovih zabavnih bezazlenih droga. Ili kuće za 35.000 funti koje su ih čekale kad završe.
Ali naravno, samo nastavite da nas grdite što nemamo nikakav cilj.

Mislim da je to proba pravog prijateljstva“, rekla je Sofija uzvišeno. „Ako možete dugo da se ne vidite, ali kad se vidite, sve bude kao pre.“

Jesi li ti moja osoba?

Jesi li ti on? Jesi li ti osoba s kojom ću konačno, nekako, biti u potpunosti ja?

„Samo si bila mlada!“, branila me je Bibi. „Nisi bila spremna i to je u redu. Nemoj da mučiš sebe što tada nisi želela da se skrasiš. Želja za slobodom nije bolest koju treba lečiti.“

tamo. Ali bliskost rađa prezir – i zadovoljstvo.

Ali naravno, samo nastavite da nas grdite što nemamo nikakav cilj.

I bila sam čudno zahvalna svakom od mojih bivših sedam što su me to naučili. Pomogli su mi da razumem sebe i izgradim se u osobu kakva sam. Svi su me oni doveli ovamo, na mesto gde sam sada, sa svojim najboljim prijateljicama uz sebe i poslom koji volim a koji mi ne obuzima čitav život.