Moj muškarac

Lice mi nalazi prirodno utočište u udubljenju njenog vrata. Prelazim joj dlanovima po leđima. Osećam poražavajuće pripadanje, kao da sam konačno tamo gde bi trebalo posle godina nasumičnog spoticanja i postupanja bez razmišljanja ili obzira. Ali hoće li me ona prihvatiti?

Zajebaću se ako čak pomislim da mu mogu odoleti.

Njegov dodir izaziva zavisnost. On izaziva zavisnost. Potpuno sam navučena.

Osmehnem se u znak potvrde. „Izvini ako si brinula što nisam došla kući. Ostavila sam ti poruku na mobilnom.“

„Nisam gledala mobilni. Uostalom, po tome kako te je gledao brinula sam samo da danas nećeš moći da hodaš.“ Prasne u smeh, baci fen na pod i uđe u svoju

Tako je kako je. Prihvati to.

Osećam se kao da mi je srce iščupano, izgaženo pa tako izudarano gurnuto natrag u grudi. Nalazim se između tuge i očajanja, i to je nešto najbolnije što sam doživela. Život mi se raspao. Osećam se prazno, izdano, usamljeno i izgubljeno. Jedini koji bi to mogao da popravi jeste onaj koji je i doveo do svega toga. Mislim da se nikad neću oporaviti.

Mamford end sans.

Je li obožavanje isto što i ljubav?

Moj svet postaje potpuno tih dok jašem na talasima koji tako grubo prolaze mnome

Nisam nameravala da se to dogodi, ali desilo se – preblizu sam slomljenog srca.