Noćna škola – Završnica

„U životu nikuda ne možeš stići tako što ćeš biti ravnodušan. Veličina potiče iz strasti. A strast gotovo uvek ide ruku podruku sa besom. Možeš to obuzdavati kod sebe ili prihvatiti, i usmeriti u pozitivnom pravcu.

„Šta je ovo, dođavola?“, upita Lukas.

„Ko su ovi ljudi?“, promrmlja Zoe, mršteći se.

Ulazna vrata behu otvorena, a ispred njih Eli je videla dugi niz automobila koji se protezao prilaznim putem.

Izabela je stajala kraj ulaza sa Zelaznijem. Sunce je bleštalo kroz vitražne prozore iznad njihovih glava, bojeći predvorje zlatnom i plavom svetlošću. Svi su uzbuđeno žamorili, gestikulirali i objašnjavali. Izabela se široko osmehivala.

Kad je direktorka primetila da Eli i ostali stoje na ulazu u predvorje, odmah im je pritrčala.

„Šta kažete?“, pitala je, blistavih očiju.

„Predivno“, reče Nikol, vedro se osmehujući.

„Šta se dešava?“, upita Rejčel.

„Vraćaju se.“ Izabela odmahnu rukom ka prepunom predvorju. „Đaci koji su otišli kad je Natanijel podelio Orion – sad se vraćaju. A dolaze i novi.“ Ona pokaza ka grupi koja je pomalo stidljivo stajala u jednom uglu, ispod tapiserije sa slikom vitezova u oklopima.

„To su đaci iz Poljske“, objasnila im je Izabela. „Njihovi roditelji su me zvali da pitaju da li deca mogu da dođu u Simeriju preko razmene. Čuli su za Auroru i žele da se uključe. Očigledno je da i tamo nova grupa kreće s radom.“ Ona duboko udahnu. „A biće ih još. Upravo sam razgovarala telefonom sa američkim studentima koji žele da se upišu u sledećem polugodištu. Dobijam mejlove i pozive iz Kanade, Australije, Nemačke, Belgije...“ Ona se zakikoće. „Ako se ovako nastavi, moraćemo da proširimo školu.“

Najveće iznenađenje priredio im je Devetka. Zaposlio se kod Radža kao jedan od njegovih čuvara. Radž je govorio da zaista obećava. Eli ga je ponekad viđala na terenu.

„Ćao, komplikacijo“, uvek joj je govorio u prolazu.

Ponekad je, da bi se sve jasno videlo, potrebno popeti se na visinu.

Škole služe da te kinje do osamnaeste godine, a onda te šalju u svet da radiš i patiš se do kraja života.“

„Silven te voli“, prošaputa Kejti. „Tom gadnom ljubavlju.“ Čvrsto je stegla Elinu ruku. „Ovo će ga urnisati.“

Ako je to prava ljubav, onda te žalim. Jer ćeš povrediti mnogo ljudi. Takva ljubav ostavlja ožiljke.“

Slušaj“, reče Eli. „Volim Kartera. Žao mi je zbog... svega. Ali ja ga volim. To je nešto najbitnije u mom životu.“

Ponekad je istina kao oružje.

Ovog puta joj je ličila na napunjen pištolj.

Ono što se desilo s Karterom – odluka koju je donela – nije izbrisalo ono što je postojalo između nje i Silvena. Znala je kako je biti u njegovom naručju. Kakvi su dodiri njegovih usana.

Kad doživiš takvu bliskost s nekim, kako da to prosto... zaboraviš? Postoji li način da nakon što ste jedno drugom na krovu kidali odeću ostanete prijatelji?