Arčerov glas

Ponekad je tišina puna razumevanja bolja nego gomila besmislenih reči.

iznenada mi je palo na pamet da nekim ljudima ceo život prođe, a da ne budu voljeni i da ne vole jako kao što ja tebe volim. Uvek će postojati mogućnost da ću te u ovom životu izgubiti. Niko od nas ništa ne može da učini u vezi s tim, s gubitkom. Ali u tom trenutku shvatio sam da sam silno zahvalan što sam uopšte u prilici da te imam, da imam takvu ljubav.

Pogledala sam naslov knjige koju sam podigla. „Hari Poter... hm. Ova je dobra. Znaš li zašto mi se sviđa?“

Pogledao me je pravo u oči i odrečno je odmahnuo glavom.

„Zato što govori o dečaku u kog niko nije verovao – klincu sa smešnim naočarima koji je živeo pod stepenicama kod tetke i teče. Ali znaš šta? Na kraju je uradio neke fenomenalne stvari uprkos svemu što je bilo protiv njega. Nema ništa bolje nego kad pobeđuje onaj od koga to niko nije očekivao, zar ne?“

Nema ništa bolje nego kad pobeđuje onaj od koga to niko nije očekivao

Otkad sam ga upoznala, shvatila sam da je čudesno šta sve možemo da vidimo i čujemo samo kad zapušimo usta i kad prestanemo da slušamo samo svoj glas.

shvatila sam da je čudesno šta sve možemo da vidimo i čujemo samo kad zapušimo usta i kad prestanemo da slušamo samo svoj glas

nisu sva hrabra dela očigledna onima koji im prisustvuju

Ponekad je tišina puna razumevanja bolja nego gomila besmislenih reči.

Neka mesta slažu se s ljudima.

I ponekad je to dovoljno – jedan čovek koji je spreman da čuje tvoje srce, ono što se niko pre nije potrudio da čuje