21 lekcija za 21. vek

Nažalost, istorija ne daje popust nikome.

Sedam milijardi ljudi ima, naravno, sedam milijardi ciljeva, a kao što je već napomenuto, mogućnost da razmišljamo o široj slici relativno je redak luksuz

Često se kaže da ljudi uspostavljaju vezu s umetničkim delima zato što se pronalaze u njima

Nasuprot tome, mi danas pojma nemamo kako će ni Kina ni ostatak sveta izgledati 2050. godine. Ne znamo šta će ljudi raditi da bi se izdržavali, ne znamo kako će funkcionisati vojska ni birokratski aparat, ne znamo kakvi će biti odnosi među polovima. Neki ljudi će verovatno živeti mnogo duže nego danas, a i samo ljudsko telo će možda doživeti neupamćenu revoluciju zahvaljujući bioinženjeringu i interfejsima koji će neposredno povezivati mozak s kompjuterom. Veliki deo onoga što deca uče danas verovatno će biti nepotrebno 2050.

Kad živite pod takvom jednom oligarhijom, uvek je tu neka kriza koja ima prednost nad tako dosadnim pitanjima kao što su zdravstvena zaštita i zagađenje. Ako se nacija suočava s opasnošću od stranog osvajača ili nekim demonskim podrivanjem iznutra, ko još ima vremena da se brine zbog toga što su bolnice preopterećene ili reke zagađene? Svojeručno stvarajući beskrajni niz kriza, korumpirana oligarhija može u beskonačnost da produžava svoju vlast.8

izvesnom broju oligarha da monopolizuju glavninu bogatstva i moći svoje zemlje, a zatim da kontrolom medija prikriju ono što rade i učvrste svoju vlast

Naučićemo kako da konstruišemo mozak, produžimo život i po volji ubijamo misli.

Što je još važnije, dvostruka revolucija, infotehnološka i biotehnološka, mogla bi da prestrukturira ne samo ekonomske i društvene poretke nego i naše telo i um

Od finansijske krize 2008. godine, međutim, ljudi širom sveta sve manje su očarani liberalnom pričom. Zidovi i odbrambene linije ponovo su u modi. Otpor imigraciji i trgovinskim sporazumima raste. Nametljivo demokratske vlade podrivaju nezavisnost pravosudnog sistema, ograničavaju slobodu štampe i svaku opoziciju prikazuju kao izdaju. Ljudi koji vladaju čeličnom pesnicom u zemljama kao što su Turska i Rusija eksperimentišu s novim vrstama neliberalnih demokratija i otvorenih diktatura.

Spajanje informatičkih tehnologija s biotehnologijama moglo bi uskoro da istisne milijarde ljudskih bića s tržišta rada i podrije i slobodu i jednakost. Informatički algoritmi mogli bi da stvore informatičku diktaturu, u kojoj je sva moć koncentrisana u rukama malobrojne elite, dok je ogromna većina podvrgnuta ne eksploataciji, nego nečemu mnogo gorem – beznačajnosti