24 sata u starom Egiptu

voli da pripoveda o osvajanju Jafe na obali Velikog zelenila (Sredozemnog mora). Egipatski vojskovođa Đehuti pregovarao je s poglavarom grada i ponudio im dve stotine kotarica s namirnicama i drugim potrepštinama. Ni slutiti nisu mogli da se u svakoj kotarici krije po jedan egipatski vojnik koji će izaći i otvoriti gradsku kapiju osvajačkoj vojsci. Pošto je bio sitniji od većine, za tu moguće pogibeljnu prevaru odabran je i Merimozis, ali sve je savršeno sprovedeno u delo i opsada

Premda je nominalno bio vladar, naslednu ulogu trećeg Tutmozisa u praksi je uzurpirala njegova maćeha Hatšepsut, koja je posle nekoliko godina zakulisnog povlačenja konaca istupila i proglasila se za vladarku. Uprkos toj situaciji bez presedana, da žena vlada Egiptom, njena vladavina je bila vrlo uspešna, obeležena pohodima u egzotične zemlje na jugu i neverovatnim graditeljskim poduhvatima.

Tutmozis, treći vladar tog imena u sadašnjoj dinastiji, stigao je sa egipatskom vojskom daleko na istok, čak do dalekog Eufrata, vodeći na tom putu mnoge borbe. Njegova dugogodišnja vladavina donela je sedamnaest vojnih pohoda u strane zemlje i o njima je sve podrobno i ponosito zapisano u tebanskom hramu koji je Tutmozis znatno uvećao. Tutmozisov uspon na presto uistinu je bio čudnovat.

Imena Aheperure Amenhotep (Amenhotep II)
ispisana hijeroglifima i uokvirena kartušima

Uostalom, on nije nasledio samo legendarno očevo carstvo već je isto tako, sudeći po brojnim grandioznim titulama koje su urezane u kamen mnogih spomenika, „Snažni Bik: Oštrorogi, Moćni Velelepnošću, car Gornjeg i Donjeg Egipta, gospodar Dveju zemalja, Horus od zlata, Raov sin, gospodar dijadema, Jakoruki, Raovo obličje, Amonov sin i gospodar svih stranih zemalja“. On je zapovednik egipatskih vojnih snaga i prvosveštenik svih bogova – zastrašujuće odgovornosti, uistinu!

Uloga vladara Egipta ima svojih prednosti, jasno. Kako ga smatraju za živu manifestaciju sunčanog boga-sokola Horusa, u popriličnoj je mogućnosti da uživa u svemu najlepšem i da radi šta god mu je volja, ali to ima svoju cenu. Kao bog, iz dana u dan se suočava s najvećim očekivanjima svog naroda.

Za utvrđivanje trudnoće stari Egipćani su koristili svojevrstan test, mada mu je tačnost bila diskutabilna: u platnenu kesicu bi usuli pšenicu i ječam, pa bi žena koja nagađa da je noseća mokrila na njega svakog dana. Ako proklija ječam, biće dečak; ako proklija pšenica, biće devojčica; a ako proklija i jedno i drugo, to znači da je dete na putu, ali da se pol još ne zna. Ako ništa ne proklija, trudnoće nema.

onzervirano telo biće umotano u slojeve platna i smešteno u kovčeg za večnost. Makar je takva namera. Međutim, životna sila tela, njegov ka, imaće dom, a njegova duša, ili ba, moći će da napušta telo i grob, te da leprša po spoljašnjem svetu i da se vraća po svojoj volji.

Hapuneseb kroz rez gura u telo platnene krpe i briše ga iznutra koliko je to moguće pre no što će zaprljano platno spustiti u veliki beli lonac. Zatim trlja telo iznutra i spolja uljima i smolama, dobro mu puni otvor novim krpama, a nekoliko manjih ubacuje u nozdrve. Rez na slabini zašiva se koncem i prekriva listićem vrlo tankog zlata. Pošto je to obavljeno, leš prebacuju na ravnu drvenu podlogu u jednom uglu sobe, gde čeka veliki otvoreni ćup. Iz njega se vadi pregršt za pregršću neke bele supstance i sipa se okolo, ispod i preko leša dok ga potpuno ne prekrije. To je natron, proizvod dobijen iz dna presahlog jezera u pustinji na severozapadu, daleko od Tebe. Njegova sposobnost dehidracije dobro je znana i ključno je važna za ono što će, kako se svi nadaju, biti prepoznatljiva verzija nekada živog čoveka. Uobičajeni proces mumifikacije traje sedamdeset dana, a onda će natron biti očišćen i ukazaće se konačni rezultat.

Mahu više puta pljeska mrtvaca po potiljku da bi ocedio groznu materiju u gomilu peska na podu.