sr
Books
Džordž Eliot

Vodenica na Flosi

Nezaobilazna knjiga svih generacija.
Porodica Taliver živi udobnim seoskim životom u Engleskoj dvadesetih godina devetnaestog veka. Tom je mladić ambiciozan u svojim planovima da se školuje. Megi je devojka koja voli da sanjari. Nad njihovu srećnu i bezbrižnu mladost nadvija se oblak crnih slutnji kada gospodin Taliver zapadne u finansijske probleme zbog kojih može izgubiti vodenicu na Flosi. Ta situacija samo će zbližiti brata i sestru. Ali okolnosti se samo pogoršavaju i oni su primorani da se suoče sa novom situacijom. Tom je trezven i spreman da se priključi porodičnom poslu. Megi je mnogo osetljivija. Pokušava da pobegne od stvarnosti i utehu nalazi u dugim, romantičnim šetnjama sa mladim gospodinom Filipom Vakemom. Njen voljeni brat ne odobrava vezu dvoje zaljubljenih. Krah u njihovoj doskora srećnoj porodici je na pomolu.
Vodenica na Flosi je najpoznatiji roman Džordž Eliot — najpopularnije autorke viktorijanske književnosti koja je svoja književna dela objavljivala pod muškim pseudonimom. To je činila ne samo jer je smatrala da će njen književni rad biti mnogo ozbiljnije shvatan ako bude prezentovan kao rad pisca, a ne spisateljice, već i da bi sačuvala svoju privatnost — autorka je imala aferu sa oženjenim muškarcem.
644 tiskane stranice
Objavljeno prvi puta
1860
Godina izdanja
2011
Izdavač
Laguna
Prevoditelj
Andra Nikolić
Jeste li već pročitali? Kakvo je vaše mišljenje?
👍👎

Dojmovi

  • Camaje podijelio/la dojamprije 10 mjeseci
    👍Vrijedna čitanja

  • b8423889793je podijelio/la dojamprošle godine
    👍Vrijedna čitanja

  • Milicaje podijelio/la dojamprošle godine
    💡Poučna
    🚀Čita se u jednom dahu

Citati

  • Marijan Kubikje citiraoprije 2 godine
    Glavni koraci u napretku čovečanstva nikad nisu bez stradanja, bilo kod velikih mučenika ili kod prostih žrtava,
  • Marijan Kubikje citiraoprije 2 godine
    Gledajući ove ljude izbliza, vidim kod njih malo vere, još manje pravoga hrišćanstva, čak i onda kad je gvozdena ruka nesreće ugrozila njihovo posedovanje ovoga sveta. Njihova vera u nevidljivo Biće, ukoliko se ona uopšte ispoljava, najviše podseća na neznaboštvo; a njihovo shvatanje morala, iako sasvim čvrsto i nesumnjivo, nije ništa drugo do nasleđeni običaj.
  • Marijan Kubikje citiraoprije 2 godine
    ovečji život – veći njegov deo – samo jedno tričavo, ružno, gmizavo tavorenje, koje čak ni nesreća ne uzdiže, nego još više ističe njegovu ništavnost.

Na policama za knjige

fb2epub
Povucite i ispustite datoteke (ne više od 5 odjednom)