Anansijevi momci

Debeli Čarli uze knjigu sa vrha gomile. Bila je to knjiga o italijanskoj arhitekturi.

„Zar ga je interesovala arhitektura?“

„Da, strastveno.“

„Nisam to znao.“

Gospođa Higler slegnu ramenima i srknu kafu.

Debeli Čarli otvori knjigu i vide ime svoga oca uredno ispisano na prvoj stranici. On zatvori knjigu.

„Nikad ga nisam poznavao“, reče Debeli Čarli. „Ne zaista.“

presvučem. Proveo sam tako ceo dan. Bio je to pakao.“

Najgore u vezi sa ocem Debelog Čarlija bilo je, prosto, sledeće: bio je živa bruka.

Debeli Čarli po prirodi nije bio nasilan čovek; ipak, mogao je da sanja

bio deo njega. On se uhvati za tu spoznaju i pusti da mu mreža ispuni um. A u ruci je držao bratovljev jezik: on je sve doskora bio deo Pauka, te je svim svojim bićem priželjkivao da ponovo postane deo njega. Žive stvari pamte.

Neobuzdana svetlost

Vi nikada niste dosadni“, reče Grejam Kouts. „Nimalo.“

On spusti slušalicu. Najsmešnije je to, pomisli Grejam Kouts, što je Morisova komična persona uvek pripadala bandoglavim Jorkšircima, ponosna što zna gde mu je novac, sve do poslednje pare

Rozina mama je bila veoma uštogljena gomila jedva promišljenih predrasuda, briga i zađevica.

pričate priču. To je sve

Šta rekoste? Želite da znate da li je Anansi izgledao kao pauk? Naravno da jeste, sem kad bi izgledao kao čovek.

Ne, nikada nije menjao svoj oblik. Zavisi samo od toga kako

„On nije bio bog. On je bio moj tata.“

„Može da bude i oboje“, reče ona. „Dešava se.“